
На празник Светог апостола и јеванђелисте Марка, 08. маја 2023. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствoвао је на светом евхаристијском сабрању у цркви посвећеној овом светитељу на Ташмајдану.
Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи новобрдски Иларион, викар Патријарха српског и умировљени Епископ канадски Георгије, архимандрити: Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, Василије (Костић), Серафим игуман манастира Рајиновац и Прокопије из Антиохијске Патријаршије, свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству многобројног верног народа.
У беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Епископ Иларион је рекао да у ове дане када је необично тешко празновати треба да будемо посебно свесни и одговорни да се једино животом можемо супротставити смрти и злу, како рече један страдалник из ливањског краја. У ове дане треба да имамо разлога - девет овде у Београду и још осам у околини Београда да још више живимо, јер за те чија је крв невино проливена ми треба и да се молимо и да их својим животом, својом љубављу, својим вапајем подржимо сада на њиховом путу ка наручју Христовом. Не знамо какав је промисао Божији, можда ћемо се некима од њих и молити некога дана као мученицима Христовим. И чудесна се сведочанства дешавају, чудесна, јеванђелска, светитељска. Данас у овом нашем Београду када се родитељи моле за спасење онога који им је узео оно највредније у животу, а то сам чуо ових дана, то је поука свима нама и мора свако од нас да каже - ако они то могу, морамо и ми.
На крају светог евхаристијског сабрања, Патријарх Порфирије се сабранима обратио беседом у којој је истакао да је страх нешто што је саставни део нашег живота, али тај страх иако присутан постаје мехур од сапунице, постаје потпуно безначајан, без снаге у нашим животима онда када живимо по Јеванђељу Христовом, онако како је јеванђелист и апостол Марко забележио, онако како су остали јеванђелисти забележили и онако како су нас позвали да живимо у Христу и онако како се Црква Христова кроз векове у својим светитељима откривала и прослављала. Наше је, како каже сам јеванђелист да сведочимо Христа, да идемо у градове и да проповедамо више животом него речима и да нас не занима толико како ће се неко у односу на нас опходити, него да читавим својим бићем сведочимо Христа Распетог и Васкрслог. Ако ми аутентично сведочимо онда је то истински и прави суд. Наше није да критикујемо, него да сведочимо, а то значи да узносимо себе у просторе благодати Божије, да благовестимо, да тешимо, а ако тако поступамо онда ће наша реч и наш живот бити и суд.
Поводом славе храма, на крају свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.














Свети апостол и јеванђелист Марко
ТВ Храм
Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако Свети Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом Свети Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број беше већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а потом јави му се сам Господ Исус и рече му: „Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „Мир и Теби Господе мој Исусе Христе!"— Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и понова га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцељења људима од сваке муке и сваке болести.