ТВ Храм / Патријарх Порфирије у Богородичиној цркви у Земуну: Све у нашем животу почива на вери (ФОТО/ВИДЕО)

НЕДЕЉА, 7. 5. 2023 - 10:11

Извор: ТВ ХРАМ

Патријарх Порфирије у Богородичиној цркви у Земуну: Све у нашем животу почива на вери (ФОТО/ВИДЕО)

Све у нашем животу почива на вери, и што је чистија, што је дубља, што је исправнија вера, утолико су и плодови нашег духовног живота узвишенији. Вера која мора да се загрева молитвом и подвигом и у којој непрестано букти наша суштинска потреба, глад и жеђ за Богом, јесу простор и место где се Бог открива. Вера, чежња, слобода, то да хоћемо јесте и почетак нашег живота, почетак духовног живота, али када хоћемо, када имамо вере, засигурно ћемо имати стрпљења и смирења да се пројави Господ у нашим животима, на начин на који Он хоће, у време када Он хоће, а све то онда када је за нас најбоље и најспасоносније, рекао је Патријарх Порфирије у беседи, у недељу 07. маја 2023. године.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у недељу Раслабљеног, када молитвено прослављамо Светог Саву Ердељског и Светог свештеномученика Бранка, 07. маја 2023. године у Богородичиној цркви у Земуну.

Патријарху Порфирију саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству многобројног верног народа Божијег.

Поучавајући сабране архипастирском беседом, Његова Светост је рекао да све у нашем животу почива на вери, и што је чистија, што је дубља, што је исправнија вера, утолико су и плодови нашег духовног живота узвишенији. Вера која мора да се загрева молитвом и подвигом и у којој непрестано букти наша суштинска потреба, глад и жеђ за Богом, јесу простор и место где се Бог открива. Тамо где нема чежње ни потребе, трагања за Богом, ту Бог ни нема места, то јест и ако је на том месту, Он остаје невидљив за онога који је затворен, који нема вере и који не осећа дубинску глад, жеђ и потребу за Христом.

Беседећи о догађају у бањи Витезди, где Господ прилази човеку који је тридесет осам година болестан и пита га - да ли ти хоћеш здрав да будеш, Патријарх Порфирије је рекао да није случајно Господ питао - Хоћеш ли здрав да будеш? Хтео је и том човеку и нама да поручи да је потребно да човек пројави своју веру, то да он хоће, да пројави своју слободу да се слободно опредељује за Христа. Ако имамо жељу и веру у Бога, засигурно исцељење долази, јер свака болест обухвата читаву људску личност. Не постоје само телесне болести. У свакој телесној болести постоји и психолошки моменат. Кад год је болесно тело, болесна је и душа и обрнуто. Господ хоће целовито, потпуно исцељење, да нам се исцели душа, да пројавимо слободну веру, а онда се исцељује и тело. Вера, чежња, слобода, то да хоћемо јесте и почетак нашег живота, почетак духовног живота, али када хоћемо, када имамо вере, засигурно ћемо имати стрпљења и смирења да се пројави Господ у нашим животима, на начин на који Он хоће, у време када Он хоће, а све то онда када је за нaс најбоље и најспасоносније, истакао је Његова Светост.

Свети Сава Ердељски

Светитељ Сава (пре монашења Симеон) родио се у угледној породици Бранковића (не треба мешати светородну породицу Бранковић с овом породицом, јер су се они доселили у Банат из Херцеговине). Поред Саве II, ова породица је дала још три епископа: Саву I, Матеја и Лонгина. Његов рођени брат био је чувени историограф гроф Ђорђе Бранковић. За митрополита Ердељског Сава је изабран после повлачења митрополита Лонгина 1656. године. Одмах након хиротоније успоставио је добре односе с Пећком патријаршијом. Боравио је 1668. године у Москви, где је од цара молио да утиче на побољшање положаја православних верника у Банату које су угњетавали протестанти. Услед организоване завере светитељ Сава је 1680. године утамничен. Ослобођен је заузимањем влашког кнеза Шербана. Упокојио се 1681. године измучен тешком и неравноправном борбом коју је водио да би заштитио православне у Банату.

Свети свештеномученик Бранко

Бранко Добросављевић рођен је 4. јануара 1886. године у Скадру код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије за испитом зрелости и богословију у Сремским Карловцима 1908. Рукоположен је за ђакона 15. марта, а за презвитера 22. марта 1909. Службовао је у парохијама у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена. На Ђурђевдан 6. маја 1941. године - на дан своје Крсне славе - проту Бранка ухапсиле су усташе које је предводио Иван Шајфор из Вељуна. Тога дана ухапшено је преко 500 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда, и син проте Бранка Небојша. Најпре су били заточени у жандармеријској станици у Вељуну, а сутрадан (7. мај) одведени су и поубијани код Хрватског Благаја у шуми званој “Кестеновац.” Усташе су натерале проту Бранка да своме живом сину чита опело. Године 1946, моченичке мошти проте Бранка и осталих страдалних Срба пренесене су у заједничку гробницу у Вељуну. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као свети.