ТВ ХрамЊегова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у недељу Раслабљеног, када молитвено прослављамо Светог Саву Ердељског и Светог свештеномученика Бранка, 07. маја 2023. године у Богородичиној цркви у Земуну.
Патријарху Порфирију саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству многобројног верног народа Божијег.
Поучавајући сабране архипастирском беседом, Његова Светост је рекао да све у нашем животу почива на вери, и што је чистија, што је дубља, што је исправнија вера, утолико су и плодови нашег духовног живота узвишенији. Вера која мора да се загрева молитвом и подвигом и у којој непрестано букти наша суштинска потреба, глад и жеђ за Богом, јесу простор и место где се Бог открива. Тамо где нема чежње ни потребе, трагања за Богом, ту Бог ни нема места, то јест и ако је на том месту, Он остаје невидљив за онога који је затворен, који нема вере и који не осећа дубинску глад, жеђ и потребу за Христом.
Беседећи о догађају у бањи Витезди, где Господ прилази човеку који је тридесет осам година болестан и пита га - да ли ти хоћеш здрав да будеш, Патријарх Порфирије је рекао да није случајно Господ питао - Хоћеш ли здрав да будеш? Хтео је и том човеку и нама да поручи да је потребно да човек пројави своју веру, то да он хоће, да пројави своју слободу да се слободно опредељује за Христа. Ако имамо жељу и веру у Бога, засигурно исцељење долази, јер свака болест обухвата читаву људску личност. Не постоје само телесне болести. У свакој телесној болести постоји и психолошки моменат. Кад год је болесно тело, болесна је и душа и обрнуто. Господ хоће целовито, потпуно исцељење, да нам се исцели душа, да пројавимо слободну веру, а онда се исцељује и тело. Вера, чежња, слобода, то да хоћемо јесте и почетак нашег живота, почетак духовног живота, али када хоћемо, када имамо вере, засигурно ћемо имати стрпљења и смирења да се пројави Господ у нашим животима, на начин на који Он хоће, у време када Он хоће, а све то онда када је за нaс најбоље и најспасоносније, истакао је Његова Светост.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ ХрамСвети Сава Ердељски
Светитељ Сава (пре монашења Симеон) родио се у угледној породици Бранковића (не треба мешати светородну породицу Бранковић с овом породицом, јер су се они доселили у Банат из Херцеговине). Поред Саве II, ова породица је дала још три епископа: Саву I, Матеја и Лонгина. Његов рођени брат био је чувени историограф гроф Ђорђе Бранковић. За митрополита Ердељског Сава је изабран после повлачења митрополита Лонгина 1656. године. Одмах након хиротоније успоставио је добре односе с Пећком патријаршијом. Боравио је 1668. године у Москви, где је од цара молио да утиче на побољшање положаја православних верника у Банату које су угњетавали протестанти. Услед организоване завере светитељ Сава је 1680. године утамничен. Ослобођен је заузимањем влашког кнеза Шербана. Упокојио се 1681. године измучен тешком и неравноправном борбом коју је водио да би заштитио православне у Банату.
Свети свештеномученик Бранко
ТВ Храм
Бранко Добросављевић рођен је 4. јануара 1886. године у Скадру код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије за испитом зрелости и богословију у Сремским Карловцима 1908. Рукоположен је за ђакона 15. марта, а за презвитера 22. марта 1909. Службовао је у парохијама у Бувачи, Радовици и Вељуну. Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена. На Ђурђевдан 6. маја 1941. године - на дан своје Крсне славе - проту Бранка ухапсиле су усташе које је предводио Иван Шајфор из Вељуна. Тога дана ухапшено је преко 500 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда, и син проте Бранка Небојша. Најпре су били заточени у жандармеријској станици у Вељуну, а сутрадан (7. мај) одведени су и поубијани код Хрватског Благаја у шуми званој “Кестеновац.” Усташе су натерале проту Бранка да своме живом сину чита опело. Године 1946, моченичке мошти проте Бранка и осталих страдалних Срба пренесене су у заједничку гробницу у Вељуну. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов Српске цркве као свети.
