
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Томину недељу, 23. априла 2023. године у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару.
Његовој Светости саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству многобројног верног народа.
У беседи после свете Литургије, Патријарх Порфирије је рекао да ми верујемо да је Господ Христос васкрсао. Наша вера није неутрална, она је жива, она је динамична. На тој вери у Његово Васкрсење заснива се читав наш живот. Уосталом, Символ вере почиње речју - верујем. И та прва реч верујем, односи се на сваки следећи стих који долази. Вера наша јесте поверење у све оно што Господ промишља и чини за нас, за наше животе, за смисао нашега постојања, за оно што називамо спасење. А да је то баш тако, да је наша вера ишчекивање, да је наша вера чежња и стремљење, да је наша вера однос, општење, одједанпут за разлику од свих претходних стихова у Символу вере ми у последњем стиху имамо уместо речи верујем, реч чекам. И ту још интензивније потврђујемо, наглашавамо да је наша вера баш то - општење, да је наша вера ишчекивање, да је наша вера стремљење, да је наша вера нешто у шта смо сигурни, да она обухвата наш егзистенцијални, животни став у односу на Бога и све што је око нас и у нама.
Наша вера није неутрална него је она чекање, ишчекивање читавим својим бићем да дође Онај који је васкрсао, који је победио смрт и да васкрсне свакога човека појединачно, који већ у тајни Христовог Васкрсења реално, опипљиво учествује кроз Цркву Христову. И зато је најприродније нешто што припада људском бићу - да хоће Бога, да хоће искуство заједнице са Богом, да хоће живо општење и прожимање са Њим, да хоће да Га загрли, да хоће да буде Богом загрљен. Данашње Јеванђеље које смо чули баш о томе говори. С једне стране показује потребу за тим да опипамо Бога, да Га видимо лицем к лицу, да стојимо пред Њим, да Га гледамо и да нас гледа, да се погрузимо у Њега и да нас Он читаве, све оно што јесмо, обухвати, да нас у потпуности прожима Његова љубав и Његова благодат. Имамо данас у Јеванђељу слику у којој Господ после свога Васкрсења долази и јавља се ученицима доносећи им оно што је основно, што је базично, што је Његова суштинска не само порука, него Његов суштински дар, а то је мир, подсећајући на то да Он мир свој нама даје, да је мир дар Божији и да ма на који начин сами собом покушавали да стекнемо мир, да постигнемо мир, ако нема мира Божијег, мира као дара од Бога, биће нам узалудан труд, истакао је Његова Светост.









