Поводом годишњице обележавања НАТО агресије на Србију, у петак 24. марта 2023. године, у Сомбору на Тргу Светог Ђорђа обележен је Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је помен свим невино пострадалим жртвама.
Патријарх Порфирије обратио се присутнима беседом у којој је нагласио да је и нашем народу, али и читавом свету најпотребнији од свега мир, најпотребније је међусобно разумевање, свест о томе да места има за сваку живу душу под капом небеском, али и за сваки народ да организује себе и свој живот онако како њему најбоље одговара. Сабрали смо се да се помолимо за све оне који су пострадали неправедно од злочиначких пуцњава са неба одакле би требали да долазе благослови. И уместо да долази анђео Божији који доноси мир, долазили су анђели који су сејали смрт.
Ми се данас још усрдније молимо, јер се данас у Европи води војни сукоб, који прети да у свој вртлог увуче читав свет и молимо се да тамо где се води рат, у Украјини што пре престане оружје које сеје смрт и које пролива недужну крв. Неки би хтели да и наш српски народ поново гурну у сукобе и то и међусобне, али и сукобе са другима. Други пак, који не схватају да је хришћански Бог - Бог љубави и мира, а да Црква живи и сведочи мир, благовестећи га свим људима и народима, захтевају од Цркве да својим ставовима и изјавама заправо пружи покриће онима који би да нас гурну у међусобне неспоразуме, у нове ратове и сукобе, рекао је Његова Светост.
Поновићу оно што сам безброј пута говорио, али и оно што, сигуран сам, ми сви овде сабрани једногласно мислимо - позвање Цркве је да на сваки начин, а пре свега молитвом и вером у Христа црпе снагу и да силом мира Христовог сведочи и изграђује мир, међусобно поверење међу људима и међу народима. Мир свој дајем вам, рекао је нико други до сам Господ. Тај мир није као мир оних који о миру непрестано говоре и говоре више и гласније од других, а истовремено производе бескрајне количине најсмртоноснијег оруђа смрти. Градимо и чувајмо најпре Божији мир у себи, па ћемо онда моћи да се миримо и са другим људима, најпре са нашим најнепосреднијим ближњима, са нашим комшијама, са пријатељима и колегама на послу, са свима, а онда ћемо моћи да будемо истински благовесници мира, рекао је Патријарх српски.
Молимо се и боримо се да се наша страдања не понове ни нама, нити било коме другом. Истрајмо упорно на путу свих разговора и преговора, на путу дијалога који има за циљ макар елементарно међусобно разумевање међу људима. Али, не прихватајмо ултиматуме и уцене по било коју цену, ултиматуме и уцене који подразумевају поклањање себе и свога, одрицање од себе и свога. Истовремено, дајмо све од себе да останемо последњи за столом за којим се тражи решење које ће очувати мир и нама и свима око нас заједно са нама, истакао је Првојерарх Српске Православне Цркве.
Обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године присуствовали су и председник Србије г. Александар Вучић, као и министри у Влади Републике Србије и представници државних институција.
* * *
Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 24 године. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Кларк је касније у књизи "Модерно ратовање" написао - не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. године, већ и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије - у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.