Епархија бачка

После свете Литургије, коју је у Саборном храму Светог великомученика Георгија служио протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, уз саслужење братства храма, служен је парастос свим невино пострадалим жртвама злочиначког Погрома у Новом Саду (Новосадске рације). После парастоса, прота Владан се обратио сабраним верницима, међу којима су присуствовали многобројни ученици новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змајˮ:

„Драга браћо и сестре, нека је на спасење данашња света Литургија и свето Причешће! Имамо велики благослов да по први пут у овом Катедралном храму у Новом Саду, у коме је један или неки од свештеномученика новосадских служио – мислим на свештеномученика ђакона Александра Ердељана, а свакако су ту служили и остали свештеномученици који су пострадали у Новом Саду – служимо свету Литургију на коју нас сабира празник Светих мученика бачких, како оних који су пострадали ових јануарских дана, давне 1942. године, тако и свих оних који су пострадали од 1941. године, од окупације наше Бачке, па све до завршетка Другог светског рата. Велика је обавеза бити потомак таквих људи убројаних у календар Цркве, уписаних у Књигу живота. Велика је обавеза и у духовном смислу да се сабирамо не само, наравно, када њих прослављамо него увек у светоме храму на светим богослужењима, али понајвећа је обавеза да ово сећање – памјат, како код нас људи тако и у Књизи живота, преносимо на даље нараштаје. Зато ми је веома драго што су данас овде са нама ученици новосадске Гимназије и што ће, ако Бог дâ, убудуће се пренети реч и истина не само о страдању нашег народа овде у Бачкој него и широм крајева где су Срби живели.

Мученици Христови јесу сведоци Његове љубави и сведоци који нама сведоче којим путем треба поћи. Није без разлога то што их Црква убраја у своје диптихе и календаре и што их представља као највећи подвиг који човек у свом животу може да учини, да понесе или да постигне. Један од најбољих примера јесте и свети Јован Претеча и Крститељ Господњи, који је, без обзира на то што је имао тако велики задатак – имао је тако велико послање од Бога да буде Претеча Господњи – свој живот завршио као мученик, и то мученик за Христа.

Тако и ми у својим животима да не посустанемо у вери, не посустанемо у свом личном подвигу, подвигу спасења, него да, ако Бог дâ, Његовом љубављу оснажени и Његовим благодатним даровима наоружани, кренемо путем спасења, па ако буде потребе, надамо се да неће, и путем мучеништва.

Нека молитве светих мученика бачких и свих светих мученика и свих светих Божјих угодника буду са свима нама у све дане нашега живота, да бисмо, као што рекох, били достојни имена које носимо, а то је Име које је изнад сваког имена – Име Господа нашег Исуса Христа! Амин!ˮ