ТВ ХрамСа благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Доситеј, викар Његове Светости, предстојао је светим евхаристијским сабрањем у манастиру Ваведење у Београду, на празник Светог Николаја Архиепископа мирликијског Чудотворца 19. децембра 2022. године.
Епископу Доситеју саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству сестринства манастира Ваведење и верног народа.
У поучној беседи, Преосвећени Епископ Доситеј је рекао да данас славимо двојицу великих Николаја – Светог Николаја Мирликијског и Светог Николаја просветитеља Јапана. Два стуба православне Цркве који су просвећивали и утврђивали и освећивали. Светог Николаја, за њега кажемо да је правило вере и образац кротког живота, образац свих хришћанских врлина. Какав нам архијереј требаше видимо у животима ове двојице Светих Николаја, Светог Николаја Мирликијског и Николаја јапанског који су се за време овог свог живота обукли у све врлине хришћанске, засијали њима и који су се преиспунили благодаћу Божијом. И каже се да су у својој ништости стекли велику славу.
Наша словенска реч „ништост“ дубље нам објашњава ону грчку реч „сиромашни“, јер није то било какво сиромаштво него та спознаја да смо ми ништа без Бога. Ни из чега смо створени и ништа смо без Њега. Када каже апостол Павле: Чиме ћу се хвалити, ако не слабостима својим, јер су слабост благодат Божија? Другим речима као да је рекао – Чиме ћу се хвалити него ништошћу својом, јер кад сам ништ онда сам силан, онда сам славан. Како сам силан и славан када сам ништ? Зато што тада не могу да се уздам у себе јер знам да сам ништа без Бога и тада отварам целога себе за Бога, сву своју душу, сво своје срце, све што имам у себи отварам за Бога, дајем простор да Бог у мени и кроз мене делује. Тада се постаје блажен. То је ништост која нас доводи до једног здравог односа према Богу, према своме Творцу. Ми смо створења и ништа смо без Њега. Без Њега немамо смисла, немамо радости, немамо утехе, нагласио је Епископ Доситеј.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
* * *
Свети Николај Архиепископ мирликијски Чудотворац
ТВ Храм
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се св. Николај код свог стрица Николаја, еп. патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мат. 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан." Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, св. Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом Васељенском сабору у Никеји, и из велике ревности према истини ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године.
