ЧЕТВРТАК, 1. 9. 2022 - 09:22

Извор: ТВ ХРАМ

Патријарх Порфирије богослужио у Богословији Светог Саве у Београду: Човек је створен за пуноћу живота и за Царство Божије (ФОТО/ВИДЕО)

Црква је присуство Христово међу нама и ми у Христу са Њим, међусобно једно, а то је заправо тајна спасења. Христос је дошао у овај свет, постао човек, да би човек постао Бог. Христос је дошао у овај свет да се сједини са човеком и да се сваки човек по свом слободном избору сједини са Христом, и да већ сада и овде живи тајном будућег века. Христос је дошао зато што је Спаситељ и зато што је човеку потребно спасење, зато што је човек створен за пуноћу живота, за Царство Божије, истакао је Патријарх Порфирије у својој беседи, 01. септембра 2022. године.

ТВ Храм

На празник Светог мученика Андреја Стратилата, 01. септембра 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Богословији Светог Саве у Београду.

Његовој Светости саслуживали су Архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, Архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, свештенство и ђакони Архиепископије београдско-карловачке.

Поред професора и ученика Богословије Светог Саве, светој Литургији присуствовали су и Ненад Поповић, министар у Влади Републике Србије и др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама.

Након светог евхаристијског сабрања, Патријарх Порфирије служио је призив Светог Духа поводом почетка нове школске године, а затим је обишао новообновљене школске учионице.

У архипастирској беседи, Патријарх Порфирије је рекао да је Црква присуство Христово међу нама и ми у Христу са Њим, међусобно једно, а то је заправо тајна спасења. Христос је дошао у овај свет, постао човек, да би човек постао Бог. Христос је дошао у овај свет да се сједини са човеком и да се сваки човек по свом слободном избору сједини са Христом, и да већ сада и овде живи тајном будућег века. Христос је дошао зато што је Спаситељ и зато што је човеку потребно спасење, зато што је човек створен за пуноћу живота, за Царство Божије. И тек када тако разумемо свету Литургију, онда ћемо разумети и своје хришћанско позвање.

Ако Христос није на првом месту, и наш унутарњи преображај, покајање, онда, ма колико били савршени, ма колико много знали, ма колико испуњавали закон, ма колико се молили за било какве вредности, све ће бити на погрешном месту. И најпогрешније ће бити тада када све ово чинимо, али нам Христос није на првом месту. Ми често када наиђемо на проблеме, искушења, невоље, одмах постајемо адвокати Божијег гнева, одмах употребљавамо Бога као песницу која треба да реализује оно што је у нама непреображено, оно што у нама није охристовљено, оно што је у нама последица чињенице да нам Христос није на првом месту, јер да јесте онда би било и преображаја и преумљења и покајања, онда би све дошло на своје место, јер кад би Бог био на првом месту, онда би нам ближњи био на првом месту, рекао је Патријарх Порфирије у наставку своје беседе.

Основ нашег живота мора да буде молитва. Ако нема молитве неће бити ни света. Онај који има заједницу кроз молитву са Христом он је простор присуства блгаодати Божије. Тамо где је благодат ту је Христос, ту је мир, ту је љубав, ту је пуноћа. Ту нема немира, нема хистерије, ту нема фрустрације, ту нема подељености у себи. Без молитве нема спасења. Литургија је извор сваке молитве, нема спасења без тога, нагласио је Његова Светост.

Ректор Богословије Светог Саве протођакон Радомир Врућинић уручио је Његовој Светости икону Пресвете Богородице, а затим је господину Николи Врућинићу уручена Граматa великог добротвора и приложника Богословије.

* * *

Ове године, са благословом Патријарха Порфирија, руководство Богословије Светог Саве на челу са ректором протођаконом Радомиром Врућинићем успело је да обнови учионице.

Прву богословију у Србији основао је Доситеј Обрадовић. Управитељ Богословије био је игуман манастира Фенека Вићентије Ракић. Радила је три године. Са пропашћу Устанка 1813. године, престала је са радом Богословија. После 23 године, митрополит Петар Јовановић (1833-1859) отворио је 1836. године Клирикалну школу у Кнежевом конаку у Крагујевцу. Први наставници били су протосинђел Ликоген Михајловић из Далмације и синђел Гаврило Поповић, потоњи владика шабачки. Школовање је, најпре, трајало једну а затим две, а од 1838. три године. Године 1844. донета је одлука да школовање у Богословији траје четири године. За кандидате који су завршили с успехом гимназију или лицеум, Богословија је трајала две године. Митрополит Михаило (1859-1881, и 1889-1898), отворио је 1883. године у засебној згради Београдске Богословије, Друго одељење или Страначку Богословију као засебан завод са самосталном управом и мисионарском сврхом. У ову богословско-учитељску школу уписивали су се младићи из наших покрајина под турском влашћу, који су се спремали за свој будући црквени, просветни и национални рад у српским крајевима. Митрополит Михаило је смењен 1881. године. За митрополита је 1883. године хиротонисан Теодосије Мраовић. За његово време (шк. 1886/87. године) доведен је за ректора Богословије Никодим Милаш, с циљем да је преуреди. Године 1889. поново се вратио на положај митрополит Михаило. За време његове друге управе Српском црквом школа је 1896. године преуређена и названа Богословија Светог Саве. Претворена је у семинарију у коју су примани кандидати са основном школом. Школовање је трајало девет година. Овако преуређена Богословија почела је са радом 1900. године. За време Првог светског рата отворена је Српска православна богословија у Кадесдону, за ученике који су се усред ратних прилика нашли у Енглеској.


Нова реформа свих богословија извршена је 1920. године. Школовање је трајало у свим богословијама пет година. Те године Богословија Светог Саве је премештена у Сремске Карловце. Од школске 1928/29. године школовање у свим богословијама траје шест година. Рад у Богословији Светог Саве престао је услед избијања Другог светског рата. Од дотадашњих ђака у Нишу је 1943. године импровизована богословија, у којој су радили неки разреди (II - VI) од јуна до октобра. Богословија Светог Саве поново је почела са радом 1949. у манастиру Раковици. Школовање је трајало четири године, а школске 1950/51, пет година. Школске 1957/58. године пресељена је у данашњу зграду на Карабурми. Од пре неколико година, а на основу одлуке Светог Архијереског Сабора, школовање траје четири године, а од септембра ове 2006 године поново ће трајати пет година.
Данас се у Богословији Светог Саве школује 120 ученика. Предавање им држи 11 професора у сталном радном односу и двојица хонорарних (за Енглески језик и информатику). Богослужења се врше свакодневно у школској капели. Богословија поседује вредну библиотеку са 18.000 књига. Постоје иконографска и информатичка секција. Хор Богословије са успехом наступа у Београду и у унутрашњости.


Своју славу Богословија обележава 10. маја, на дан Спаљивања моштију Светог Саве.

ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Хра
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм

Повезане вести

Вести