ТВ ХрамСа благословом и у молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Патријарха српског служио је у петак 25. марта, Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Саве на Врачару. Литургији пређеосвећених дарова, поред многобројног верног народа, присуствовало је свештенство архијерејског намесништва београдског првог. После Литургије обављена је Света тајна Исповести свештенства поменутог намесништва.
У току Литургије свештенству и верницима се поучном беседом обратио Његова Светост Патријарх Порфирије који је између осталог рекао да атмосфера поста и то на шта нас он позива не треба да практикујемо само у време поста већ да то треба да постане амбијент и правило живота на које смо позвани непрестано. Црква је установила пост да би нас подсећала да је Христос почетак и крај и садржај нашег живота. У току поста треба да интезивније преиспитујемо свој живот и да посматрамо себе и колико год је могуће да дијагностикујемо своје духовне болести да би потом могли приступити истинској терапији.
Као једно од помоћних средстава Црква је установила и исповест и ми треба да исповест практикујемо у току целог живота а посебно интензивније у току поста. Исповест није судски процес и своје грехове не треба да доживљавамо као преступе спољашњег закона и да због тога очекујемо духовну одмазду и казну. Исповест треба да буде путоводиља, лек, терапија која нас враћа на прави пут и у нормално здраво духовно стање.
Патријарх је нагласио да ми своје грехове треба да доживљавамо као да смо се огрешили о милосрђе Божје и да због тога осећамо тугу. Због тога што смо се обратили Богу и затражили благодат да буде наш сапутник, ми осећамо да благодат истог тренутка дејствује и да Бог шаље Духа Светога на нас, као и на апостоле на дан Свете Педесетнице. Та радост, која нас обузима када добијемо благодат, превазилази сваку тугу. Христос треба да буде наша мера и критеријум, он је наше огледало а не други човек. Не треба да гледамо у чему смо бољи од тих људи не видећи оне који у Христу узрастају.
Поред осталог Патријарх је рекао да нису само верници они који потребују подвиг, духовну терапију и лечење али и духовне узлете него и свештеници заједно са верницима још су више позвани на оно на шта су позвани верници. Они су од Цркве постављени да буду учитељи, да духовно брину о народу, да снаже и уздижу сваку врлину и оно што је честито и да лече оно што је супротно заповестима Божијим. Да би то могли, морамо ми свештеници трудити се, уздајући се увек у Бога, да будемо истински и прави пример, да будемо сведоци речи Христове и љубави Његове. Поред других тренутака када свештеник има потребу за исповешћу своме духовнику, наша помесна Црква је установила да свештеници у току поста интензивније прибегавају исповести и покајању. Зато се данас један део свештеника Архиепископије београдско-карловачке овде сабрао да се помоли са вернима и да пред Господа изнесе оно што га боли очекујући од Њега да исцељује и вида духовне ране које смо сви сами себи духовно нанели.
На крају своје архипастирске беседе Патријарх је укрепио верне са жељом и надом да Господ благослови ток поста који предстоји, да буде у миру и радости и да испуњени благодаћу Духа Светога дочекамо Васкрсење Христово и да заједно са Њим учествујемо у ономе што је дар Његове победе.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
