Епархија шумадијскаСаслуживали су: протојереј Славиша Илић, протонамесник Немања Младеновић, јереј Александар Мирковић, јерођакон Јован (Прокин), и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су богослови из оближњег светог училишта Светог Јована Златоустог. За певницом је било братство храма Светога Саве: свеште,ници Бранислав Матић и Иван Антонијевић.
-Грех је тај који обузима човека и када га обузме онда се у тог човека усељава нечастиви дух, па га још више прља, и не дозвољава човеку да се чисти. Како се човек чисти? Покајањем, исповедањем, светим тајнама и врлинама. Где се човек највише чисти? То је у Цркви Христовој, као у Телу Христовоме, у тој заједници. Јер смо позвани једни другима слабости да носимо... Ако је други пао опет смо дужни да се за тога молимо Богу ако ништа друго. Он је пао, али баш зато што је пао треба му помоћи. Из ових Спаситељевих речи можемо да изведемо богочовечански наук, а то је да је грех главна болест човековог бића и да од те болести пате сви људи. Јеванђеље каже, опет понављам, нема човека без греха. Здрави су они који су се очистили од греха. Господ може да убели наше грехе, да очисти нас, али само ако то ми желимо и хоћемо. Ако желимо истински и смирено. Тамо где има гордости и сујете, тамо нема покајања, беседио је владика Јован.
