Митрополија црногорско-приморска
То је била прва посета владике Јоаникија острошкој светињи од избора за Митрополита црногорско-приморског. Беседећи сабранима пре причешћивања верног народа, владика Јоаникије је тумачио прочитано Јеванђеље о исцељењу слепог.
- Господ Исус Христос, Бог наш, када је дошао у овај свијет родио се у јеврејском народу. Он је тамо затекао стару вјеру и изабрао је своје свете ученике и апостоле из тог народа, који су припадали Мојсијевој вјери, вјери која је пројавила многа чудеса преко светих пророка, божијих угодника, али која још увијек није била савршена вјера. Па и апостоли нису још били савршени у вјери, иако су били Христови ученици видимо да Господ цијело вријеме њих поучава и усавршава и допуњује њихову вјеру. Апостоли су видјевши слијепца питали ко сагријеши он или родитељи његови. Код Јевреја се раније говорило да све оно што човјека снађе као зло, то је због неког гријеха, његовог или његових родитеља. Прејудицирали су тиме и одговор, највјероватније да су очекивали да ће рећи да су сагријешили родитељи тог слијепца, па он јадник због тога страда. Познато је и то да врло често дјеца плаћају за гријехе својих родитеља. Има тога, али има и другога. Апостоли тада нису могли мислити на нешто друго, треће, него само то. Они су имали неке шеме у глави, заправо вјеру су претворили у одређене дефиниције, формуле, а то већ није добро. Господ каже: Нити сагријеши он, нити родитељи његови. Одмах распршује њихову тадашњу мисао, него да се пројави воља Божја на њему. Наравно, указује на промисао Божји који је човјековом разуму недоступан. Видимо даље, како је Господ слијепцу који је такав рођен од утробе матере своје, који је такав слијеп од матере своје, повратио једним чином вид, учинио чудо и није то чудо било амо враћање тјелесног вида. Он је заправо прогледао и духовно, беседио је изабрани митрополит Јоаникије.
- Јевреје је тада саблазнило то што се ово чудо деслио у суботу. Они кажу да суботом није добро исјељивати, него долазите у друге дане па се исјељујте, јер је и то неки посао. Толико подозрења се јавља након овог догађаја, како је слијепац прогледао, ко га је исцијелио, зато што их Христос хвата у лукавствима ума њиховог и срца њиховог и распршује њихове дотадашње шеме и формуле, и јавља нови живот. А они нису спремни за нови живот, него су се затворили у своје љуштуре, а када нема живота, онда се јављају подозрења, лукавства, пакости и свађе и све што видимо у овом јеванђељу које смо данас читали. Овај слјепац је духовно прогледао и он сам, захаљујући вјери која се уселила у његово срце као нека свјетлост, радост, мурост и истина, он распршује сва лукавства њихова, којима су се они обрушили на њега, понајвише књижевници и фарисеји, најученији људи тога доба. Џаба што су најученији кад су се удаљили од живота и од праве истините вјере и кад су вјеру претворили у формалности. Немају они више ничега заједничког са вјером, рекао је изабрани митрополит Јоаникије.
- Зато када читамо Свето Јеванђеље, видимо шта је права и истинита вјера, али видимо и шта није права и истинита вјера. Хришћани требају да се уче расуђивању. Није свака побожна причица права и истинита вјера, него је права вјера она коју је имао Свети Василије Острошки, који је чинио чудеса. Црква Божја проповиједа увијек праву и истиниту вјеру јер се држимо Јеванђеља Божјег, слиједимо Христа и трудимо се да проповиједамо ријеч Божју и да је тумачимо. Ако се искрено трудимо да проповједамо ријеч Божју, да живимо као хришћани како ваља, ако се кајемо за своје гријехе и ако не мислимо да смо неко велики и нешто посебно, него да смо обични и прости људи, онда ће Господ допуњавати наше недостатке. И преко наших слабости, он ће чинити чудеса, као што је учинио преко овога слијепца рођеног, па му је одједном дао и тјелесни и духовни вид. Видимо да се са његовим духовним видом у њега уселила истина и мудрост и права побожност. Будите сигурни, да је Господ баш са онима који су одбачени од овога свијета, које су људи презрели. Само ако имају праву и истиниту вјеру, у њих се Господ усељава и они су Божји људи, ако то подносе без роптања, објаснио је владика Јоаникије.
На крају богослужења владика Јоаникије се посебно осврнуо на све чешћу употребу мобилних телефона у цркви, током богослужења, позивајући верни народ да то не чини:
- Благословено је да по један фотоапарат или једна камера, дискретно снима у току службе, макар најупечатљивије дјелове службе. Ово што се сада узобичајило, прекршило је сваку мјеру. Дођемо на неку службу, на неки велики црквени сабор, сви држе подигнуте мобилне телефоне и сви снимају. Стварно премного. Да ли ти људи учествују на служби како ваља? Друго је они који су добили благослов и то им је послушање, али свак данас потеже мобилни телефон и снима. Да ли може оно што је главно на служби да ухвати мобилни телефон? Не може. Оно што је главно на служби не може да се ухвати никаквом камером нити било каквом техником. А много пажње се поклања томе и зато се народ удаљава од службе. Треба да отворимо своје срца, а не мобилне телефоне. Да отворимо своја срца, примимо Божју милост и Божју благодат, која невидљиво и неухватљиво силази на отворена срца, отворене душе и отворене умове. Маните беспослице и ситнице, оповршисмо све, претјерасмо, морамо се враћати на прави пут. Ничему то не води, рекао је изабрани митрополит Јоаникије.
- Посебно је ружно снимати током трпезе. Сједимо за трпезом, неко нас гости, у манастиру или негдје друго, па снимају цијело вријеме како једемо, пијемо, шта причамо, како се шалимо. Па људи смо. Али да ли је то пристијно снимати, да ли је то у реду? Позовем те кући, па ме снимаш. Или дошао сам ти у госте, па снимаш домаћина. Није лијепо. А да не причамо која се све искушења после дешавају са тим снимцима, како се то лијепо користи против Цркве, против хришћана, против наше вјере, против свештника. Маните се ћорава посла. Кад долазите у Цркву оставите телефон у ауту или га искључите, па ставите у џеп, рекао је изабрани митрополит Јоаникије.
Након богослужења у порти Доњег манастира, изабрном митрополиту Јоаникију, свештенству, монаштву и верном народу духовним песмама се представио се дечји хор Дјеца неба из Кротола код Тивта.
