Митрополија загребачко-љубљанскаУ беседи изговореној по прочитаној јеванђељској перикопи о богаташу и убогом Лазару (Јн.15, 17-16,2), Митрополит је нагласио: -Став који заузимамо у овом животу одређује и нашу позицију у будућем. Није проблем што је богаташ имао то што је имао, већ што је мислио да пуноћу живота може пронаћи у ономе што има. Мислио је да оно што је пролазно и што је од овога света може и у вечности да му подари садржај. Имамо са друге стране сиромашног Лазара који је проводио дане страдајући. То само по себи не значи да је он био у предности када је реч о Царству небеском у односу на богатог.
Владика је закључио да је од односа обојице према ономе што им је Бог дао зависило њихово унутарње стање. -Од њиховог става зависила је и њихова позиција у Царству Божјем, истакао је Митрополит и наставио:
-Смрт је деструкција личности, али није и њен крај. Иако њом [смрћу] наизглед имамо нови почетак, она је само наставак оног одређења и става који смо имали у односу на живот, у односу на ближње, у односу на саме себе а пре свега у односу на Бога. То какав ће квалитет нашег постојања бити зависи не од љубави Божје, већ од нас, нашег односа према Речи Божјој. Ми тај однос не показујемо апстрактно или идеолошки кроз декларације и речи, па макар то биле најсавршеније декларације и најсавршеније формулисане идеје и идеологије. Важно је да у сваком детаљу свог живота декларишемо себе у односу који имамо са Богом и ближњим.
