ТВ ХрамУпутивши архипастирски благослов бројним верницима, Патријарх Порфирије је казао да себе сматра нарочито благословеним јер је дочекан „отвореног срца и раширених руку“.
„Тамо где је љубав, ту је све, ту је наш дом, независно од тога да ли је заиста географски то чињеница. Ту је присутан Сам Господ, а тамо где је Он – ту је наша отаџбина. Пошто овде постоји љубав и вера и, ма колико је отаџбина свих нас далеко одавде, парадоксално, мистично и светотајински ово постаје наша отаџбина, јер ту је наш Отац, ту је Сам Господ, ту је Царство Божје, а то је заправо наша отаџбина, која из будућности долази овде и сада међу нас у историју и историју чини Царством Божјим“, поручио је Патријарх Порфирије верницима сабраним око најудаљенијег светосавског олтара.
Подсетивши да је у Аустралији до сада два пута боравио – најпре као игуман Манастира Ковиљ, а потом као викарни епископ јегарски – Патријарх Порфирије је са сабранима поделио и успомену да је управо ово поднебље Манастиру Ковиљу подарило двојицу дивних монаха, Саву и Теодосија, који су својом љубављу благословили надалеко чувену војвођанску светињу.
Посебно је говорио о својој вишедеценијској повезаности са Митрополијом аустралијско-новозеландском преко Митрополита Силуана. Та веза траје 38 година и сеже до 1988. године, када је Патријарх Порфирије, као млади монах и студент теологије у Атини, упознао херцеговачког исељеника Вељка Мракића. Он је на поклоничко путовање на Свету Гору тада водио своје синове Богдана, Петра и Александра, потоњег Митрополита аустралијско-новозеландског.
„Као двадесетседмогодишњи монах, упознао сам осмогодишњег Александра. Ко би рекао да ћемо се данас срести овде, у Аустралији, на овај начин, да смо обојица епископи, да свако по мери својих дарова чини напор да служи Цркви Христовој и да служи Богу? Али, то је промисао Божји... Оно што нико није могао замислити, постаје могуће, постаје реалност. Зато је данас моја радост огромна, неупоредиво већа од радости обичног човека“, рекао је Патријарх Порфирије, говорећи о успоменама које га повезују са архијерејем Петог континента и благочестивом породицом Мракић из Сиднеја.
Говорећи о својој радости због сусрета са српским народом у Аустралији, Патријарх Порфирије је истакао да поново има прилику да се, како каже Свети апостол Павле, утеши њиховом вером и молитвом.
„Поново имам прилику да се утешим, како вели апостол Павле, вашом вером и вашом молитвом, јер сте заиста деца Светог Саве, деца Светог кнеза Лазара, Светог Владике Николаја и Аве Јустина, деца преподобног и светог живота старца Никанора, чије мошти почивају овде у Манастиру Светог Саве у близини Мелбурна. Ја, заједно са браћом архијерејима, долазим да се утешим вером вашом, јер сте православни, Србадија православне вере, која је кроз векове уобличила наш народ, учинила да он буде оно што јесте – плодотворан, креативан, да има плодове свог духовног утемељења на Христу Богу“, казао је Патријарх.
Похваливши српску дијаспору у Аустралији која, упркос различитостима поднебља и утицајима глобалних културних токова, чува веру предака и светосавско опредељење за пут ка Царству Божјем и преноси га својим потомцима, Патријарх је истакао да управо то верни народ чини спремним да буде део „предивне земље која је отворена за многе народе“.
„Способни сте да примите и да дарујете искључиво захваљујући православном имену и православном печату. Зато, молим вас именом Исуса Христа, да никада не одступите од своје вере, да се увек сабирате у храмовима ваше Цркве, да слушате своје свештенике и свештеници да слушају свог епископа и да сви једни другима служите“, поручио је Патријарх Порфирије.
Подсетивши на речи Светог апостола Павла: „Да не буде раздора међу вама...“, Патријарх је указао да различитости треба да буду прилика за узајамно обогаћивање и изграђивање, као и за сагледавање бројних тема и појава у животу из различитих углова, како би се доносила решења утемељена на Јеванђељу Христовом.
Управо утемељеност у јединству, поручио је Патријарх, омогућава опстанак народа и Цркве без обзира на то што Срби данас живе на свих пет континената. Своје обраћање заокружио је усрдним благодарењем за велику љубав коју је примио од свих генерација овдашњег верног народа.
У име епархиота, дубоко емотивне речи добродошлице упутио је и Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан.
„Данас се радују небеска и земаљска Србија са оцем нашим Светим Савом. Радује се све што је Христово и светосавско. Радујемо се и ми са ове стране мора српског имена и говора, јер нас у лику и личности Ваше Светости, као предстојатеља наше Свете Аутокефалне Српске Цркве и њеног светосавског трона, долази да нас поздрави и благослови и сам Свети Сава.
Зато, сва Србадија сабрана под куполом јужног крста данас кличе: ‘Благословен је онај који долази у име Господње...’ Ваш долазак на овај континент је велики благослов за нас. Велики духовни потрес очинске љубави према својој деци и потврда бриге и старања које Мајка Црква у лику њених првојерараха води о духовној деци широм света“, казао је Митрополит Силуан.
Митрополит је истакао да долазак Патријарха Порфирија не представља само радост једног свечаног сусрета, већ потврду живе везе Митрополије аустралијско-новозеландске са Мајком Црквом и њеним духовним наслеђем, које су оставили Свети Сава и сви преци.
„Иако далеко од отаџбине, српски народ на овим просторима се бори преко једног столећа да сачува своје име, свој језик, своје корене, свој језик и писмо, али пре свега своју свету веру православну, јер једино њоме можемо бити истински Светосавци, истински Савини и Симеонови... Кад смо Христови, онда смо и Савини и Немањини. Србин одвојен од Христа јесте фалсификат, најтрагичније биће, грађевина на песку, трска коју љуља ветар, дрво без корена и човек без вечног оријентира“, поручио је Митрополит Силуан.
Говорећи о темељима идентитета српског народа у Аустралији, Митрополит је подсетио да је српска заједница дала и даје значајан допринос друштву у којем живи, истовремено негујући оно што представља њену суштину.
О снази тог црквеног живота најбоље сведочи чињеница да је широм Аустралије и Новог Зеланда од 1949. године до данас основано чак 50 црквених општина. Многе од њих носе име Светог Саве. У градњу светиња, међу којима су и четири манастира, у којима данас сија пламен Светосавља, хиљаде наших сународника уградиле су себе својим трудом и жртвом, уз благослове архипастира који су се о њима духовно старали.
„Педесет олтара – педесет упаљених буктиња које осветљавају пут нама људима. Педесет ‘Бања Витезда’ где се народ сабира да би задобио духовно здравље и исцељење светим тајнама Цркве“, закључио је Митрополит Силуан, поносан на своје епархиоте.
Заједно са Његовом Светошћу Патријархом Порфиријем, у доксологији су молитвено учествовали високопреосвећена господа митрополити средњезападноамерички Лонгин, нишки Арсеније и тимочки Иларион, преосвећена господа епископи источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије и ваљевски Исихије, као и више свештенослужитеља.
Доксологију је својим дивним појањем украсио Црквени хор „Стеван Мокрањац“, који делује при Храму Свете Тројице у Брансвику под управом Сава Ђукића.
Радост молитвеног сабрања поделио је и Његова Екселенција амбасадор Републике Србије у Аустралији г. Раде Стефановић.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
