У селу Старо Грацко код Липљана, 23. јула 1999. године, убијено је 14 српских мушкараца док су, после жетве, сакупљали летину на својим њивама, недалеко од својих кућа. Починиоци овог злочина до данас нису приведени правди.
Масакр се догодио у вечерњим часовима, неколико минута после 21 часа, у атару села Бујанце, двадесетак километара јужно од Приштине. Најмлађа жртва био је седамнаестогодишњи Новица Јанићијевић.
У рафалној паљби из аутоматског оружја убијени су: Милован Јовановић (1969), Јовица Живић (1970), Радован Живић (1967), Андрија Одаловић (1967), Слободан Јанићијевић (1965), Миле Јанићијевић (1957), Новица Јанићијевић (1981), Момчило Јанићијевић (1946), Станимир Декић (1955), Божидар Декић (1947), Саша Цвејић (1973), Љубиша Цвејић (1939), Никола Стојановић (1936) и Миодраг Тепшић (1951).
На помену су молитвено поменуте и друге невине жртве Старог Грацка и околине: Драгана Димић, Божидар Јанковић, Јевросима Јанковић, Радован Одаловић и Милорад Стојисављевић, страдали у НАТО бомбардовању, као и Милијана Марковић и Златомир Костић, убијени из заседе 2004. године.
У време злочина Старо Грацко налазило се под контролом британског контингента Кфора, који је спровео почетну истрагу и утврдио могуће осумњичене. Међутим, током каснијег поступка који је водио Унмик, осумњичени нису процесуирани, а након преузимања предмета Еулекс је истрагу затворио, позивајући се на недостатак доказа.
Директор Дома културе Грачаница новинар Живојин Ракочевић рекао је пред спомен плочом на којој су уклесана имена жртава, да двадесет седам година касније, породице страдалих и даље чекају истину и правду, а злочин у Старом Грацком остаје један од најтежих нерасветљених злочина над Србима на Косову и Метохији.
