СПЦУ чину освећења, Преосвећеном Владици су саслуживали протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; свештеник Невенко Сукур, надлежни парох и сабрат храма Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду; и ђакон Владимир Јовић, службеник Кабинета Патријарха српског, у молитвеном присуству чланова Удружења, породица и пријатеља.
Непосредно по завршеном обреду, Преосвећени Епископ моравички г. Тихон се обратио присутнима, преневши поздраве и благослов Патријарха српског г. Порфирија, као и признање и захвалност за све што су наши бивши ратници окупљени у овом Удружење чинили за наш род и отаџбину – почев од оних тешких ратних времена, па све до овог дана у којем се види још један плод њихове истинољубиве борбе, а то је њихова прва званична канцеларија у Београду. Стога, према речима владике Тихона, Црква ће се увек одазивати на овакве догађаје и биће увек уз оне који су били уз наш род и нашу земљу онда када је било најтеже и најпотребније, без обзира што то данас, нажалост, није нимало популарно.
У другом делу свечаности, г. Срђан Николић је надахнутим словом поздравио све присутне и том приликом рекао:
– Ваше Преосвештенство, високопречасни оци, драги саборци, породице наших див-јунака, уважени гости, помаже Бог!
Данас је велики и благословен дан за све нас који носимо Кошаре у срцу. Овај простор који смо данас отворили после вишегодишњих напора преживелих бораца и у ком се налазимо није само обична канцеларија удружења. Ово је од данас наш заједнички дом, место сабирања, али изнад свега место чувања живе тапије на истину о одбрани наше Отаџбине.
Посебну, историјску част и неизмерну духовну радост учинили сте нам Ви, Ваше Преосвештенство и часни оци, што сте својим доласком и вашом молитвом унели Божји благослов под овај кров. Када смо 1999. године, као младе старешине, војници, резервисти и добровољци, стајали на Проклетијским висинама, у хладноћи, под кишом авио бомби, граната и метака, у борби против далеко надмоћнијег непријатеља, оно што нас је држало била је вера, вера у Бога, љубав према Србији и свест да иза нас стоје наше мајке, сестре, супруге, деца, а посебно наша Светосавска Црква и светиње у питомој Метохији и да нас чува Свети краљ Стефан Дечански. Тамо, на терену око карауле Кошаре, исписана је савремена косовска хришћанска епопеја – епопеја о љубави војника који полаже свој живот за своје ближње.
Зато нам овај данашњи чин освећења толико значи. Он је потврда да наша жртва није заборављена и да Црква, као мајка, и данас грли своје христољубиво војинство, старе ратнике, и чува спомен на оне који се са Кошара никада нису вратили у своје земаљске домове, али су се преселили у Царство Небеско и придружили на вечној стражи витезовима цара Лазара.
Јунацима који нас посматрају из Царства Небеског поручујем да за нас ветеране Косово и Метохија, уз заштиту Светог краља Стефана Дечанског, остају душа и срце Србије заувек.
Ова канцеларија ће бити место где ћемо помагати преживелим борцима, пружати утеху породицама див-јунака који су живот дали на олтару отаџбине и учити младе нараштаје шта значе појмови част, Отаџбина и слобода. Са овим светим благословом који сте нам данас уделили, сигурни смо да ће наш рад бити на корист нашем народу и на славу Божју.
Ваше Преосвештенство, часни оци, у име свих ветерана са Кошара, у име породица наших бесмртних хероја, хвала вам на вашој љубави, пажњи и молитви. Живели на многаја и благаја љета!
***
У наставку је уследила додела признања „Свети ратници“ за исказану храброст, витештво и одбрану српских светиња на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године. Признања су додељена: генерал-пуковнику Небојши Павковићу, постхумно, ратном команданту легендарне Треће армије, који је својим командовањем јединицама и правовременим доношењем одлука одбранио Косово и Метохију и приморао НАТО агресоре на потписивање Кумановског споразума (признање примила ћерка Марија); војном обвезнику болничару Владану Милошевићу, постхумно; адмиралу Бошку Антићу, начелнику Школе националне одбране; пуковнику Младену Божићу; и војнику Дејану Блажићу. Признање „Слово љубве“ је додељено др Данилу Васојевићу, a Захвалница удружења ветерана „Кошаре“ г. Крсту Јањушевићу.
После званичног дела програма, уследило је заједничко фотографисање, а затим и пригодно послужење, током којег су евоциране успомене на ратне страхоте Кошара, као и на све оне који су својом борбом и својим животима платили цену наше данашње слободе.
СПЦ
СПЦ
