Манастир ХиландарНадахнути речима наведене стихире и усмерени ка Празнику над празницима, наше кораке саображавамо ритмом Великог поста. У данима и недељама пред нама, поново је повољна прилика да се одвојимо од сујете и варљиве славе овог света, да проникнемо у себе и усредсредимо се на оно што је једино потребно (Лк. 10, 38-42). „Постимо постом пријатним Господу угодним!“, речи су једне од црквених песама на почетку свете и Велике четрдесетнице. Очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, од сваке нечисте помисли, да бисмо обновили свој однос према Богу, према ближњему и према васцелој творевини. Крајњи циљ овог великопосног хода, последња станица овог пута, јесте наша потпуна обнова и преображај – тојест, оно о чему говори и Свети апостол Павле: „И не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божја“ (Рим. 12,2). Пут поста је, дакле, пут преображења ума, који води и до пуноће искуственог богопознања, које на другом месту апостол назива „…јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф. 4,13).
Сведочанство о сили и значају поста први нам је даровао Господ наш Исус Христос, који је постио четрдесет дана пре почетка своје службе (Мт. 4,1-11). Ми немамо бољег средства за сопствено очишћење, од молитве и поста, јер: „Овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 17,21). Света четрдесетница је време духовног пролећа, време духовног препорода, усрдне молитве и духовних подвига. „Сада је наступило време врлина, приђите да постимо, да донесемо сузе, нежност и милост, вапијући: „сагрешили смо више, него што има морског песка, али опрости свима нама, Спаситељу, да добијемо непропадљив венац“ (подобен Сиропусне седмице).
Овај благословени период који се сада отвара пред нама представља прилику да још једном схватимо истину аскетизма и његову нераскидиву повезаност са евхаристијским остварењем Цркве, чији је сваки израз и димензија обасјан светлошћу и радошћу Васкрсења. Аскетизам је друга реч за хришћанско постојање. Велики пост је право време да се Црква доживи као место и начин на који се откривају дарови божанске благодати, увек као предукус радости Васкрсења које је камен темељац наше вере и свесветли хоризонт „наде у нама“. Велики пост нам нуди да узвишену теорију хришћанства сјединимо са својом животном праксом.
Велики пост је школа хришћанског живота, школа дубоког унутрашњег рада на себи, то су лекције самоуздржања, жртва коју свако може да принесе Богу као својеврсни „десетак“ у години. Света четрдесетница нас урања у посебну атмосферу духовног живота, позива на максималну концентрацију пажње и усмереност на вечне вредности. Великопосна химнографија говори о „пролећу поста“, док у богатој теолошкој и светоотачкој ризници налазимо да се Велики пост назива „радосном тугом“, „духовним пролећем“, као и „периодом радости и светлости“.
Пост није бекство од света, нити себична изолација од других, већ прилика да делимо Божју љубав још интензивније него што то обично чинимо. Молимо се Господу да у данима Великог поста удаљи од нас фарисејско лицемерје и сваку људску похоту, а да нас учврсти у борби против страсти и укрепи у рату против греха. Господе, даруј нам да се добрим подвигом подвизавамо и да ток поста завршимо сачувавши веру, да се као победитељи греха јавимо и да се удостојимо поклонити се Христовом славном Васкрсењу.
На почетку Великог поста,
2026. лета Господњег
Редакција мисионарског портала „Кинонија“
