Радни део конференције протекао је у три сесије у конаку Манастира Светог Антонија.

Првом сесијом председавали су Епископ хераклијски Климент и архимандрит Данило (Гаврановић).

Излагачи су били: 

Митрополит крушевачки Давид, који је говорио о Исусовој молитви умно-срдачној; 

Митрополит дебарско-кичевски Георгије, који је представио учење Светог Климента Охридског о односу молитве и вере;

Протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, који се осврнуо на литургијску реформу Патријарха Филотеја Кокина и говорио о исихастичком покрету у Србији друге половине XIV века.

Другом сесијом председавали су Епископ стобијски Јаков и протођакон Златко Матић. 

Предавања су изложили:

Презвитер Драган Каран, који је говорио о значају исихазма за савремену пастирску службу;

Епископ хераклејски Климент, који је представио трагове исихазма на територији Охридске Архиепископије у периоду XIV века;

Архимандрит Данило (Гаврановић), који је говорио о женском монаштву на Балкану од 13. до 17. века из словенских рукописних извора;

Епископ моравички Тихон, који је изложио отачко богословље у Студеничком типику путем идентификације и анализе пастирских извора.

Током дискусије која је уследила након сесије, присутнима се обратио Митрополит Давид и говорио о манастирском животу на простору Косова и Метохије, са посебним освртом на делатност и подвиг монахиња у Пећкој Патријаршији.

Трећом сесијом председавали су Митрополит дебарско-кичевски Георгије и протојереј Зоран Ранковић

Предавања су изложили:

Епископ стобијски Јаков, који је говорио о подвигу трезвеноумља као узношење ка боговиђењу у бигословској мисли старца Емилијана Симонопетријског;

Протођакон Златко Матић, који је изложио бигословске претпоставке хришћанског етоса у опусу Григорија Паламе, са посебним освртом на Декалог по Христу;

Виктор Недески, који је говорио о  аскетичкој теологији Архиепископа Лава Охридског.