Патријарху Порфирију саслуживали су Епископ лондонски и великобританско-ирски Нектарије, викарни Епископ топлички Петар, свештенство и ђаконство Архиепископије београдско - карловачке, у присуству многобројног верног народа.

У току свете Литургије Његова Светост у чин протојереја рукопроизвео је јереја Горана Мијаиловића.

После прочитаног јеванђелског зачала Патријарх је поучио сабране и говорећи о празнику нагласио: “Господ се заиста на гори Тавор преобразио то јесте пројавио своју божанску нетварну светлост која чини све прображеним и узвишеним, све доводи до свога савршенства. Савршенство је искључиво тамо где је Христос.

Међутим, у овом празнику открива се да смо и ми људи створени да будемо савршени али и да савршени не можемо бити сами од себе, ма какве подвиге чинили, ма колико постили, молили се и исуњавали закон Божији. Све је то ништа ако није присутан Господ. Наравно, то је потребно, то изражава нашу жељу и осећање да нам је Господ неопходан. У крајњој линији да би апостоли доживели лепоту и смисао преображења Христовог био је потребан и њихов напор и њихов подвиг. Да би тај подвиг добио смисао неопходан је услов и коначни циљ па и сам садржај да је Господ присутан својом нетварном светлошћу и љубављу.”

Након свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач, а потом је уприличена је трпеза љубави поводом храмовне славе.