
Међу десетинама клеветничких напада и лажи које против Српске Православне Цркве, а пре свега против духовног вође милиона православних Срба, Његове Светости Патријарха г. Порфирија, пласира један медијски конгломерат, а даље се шире преко друштвених мрежа појавила се још једна клевета у којој се помиње и Његово Високопреосвешенство Архиепископ новосадски и Митрополит бачки г. Иринеј.
Није тешко проникнути да је лажна вест о тобожњим разговорима које Његова Светост Патријарх г. Порфирије и Митрополит г. Иринеј наводно воде о статусу Цркве на Косову и Метохији пуштена у оптицај по принципу држ'те лопова. Они који су смислили и пустили у етар такве клевете против Цркве желе да за рачун Куртијеве камариле даље дестабилизују српски народ на Косову и Метохији. Тог народа ради, али и ради свих наших верних, поновићемо речи Његове Светости Патријарха изговорене на научном скупу о Косову и Метохији, одржаном 26. марта 2024. године, а које изражавају и став Митрополита г. Иринеја по овом питању:
Говори се да је питање правног положаја Српске Православне Цркве „најсложеније политичко питање” преговора о Косову и Метохији. После осам векова непрекинутог присуства на простору Косова и Метохије, Српска Православна Црква не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије. Поштовање, заштита људских и, посебно, верских права представљају универзалну цивилизацијску вредност, јер та права припадају свима, а морају бити гарантована и Српској Цркви и њеном верном народу. Дакле, универзална људска и верска права и слободе не могу бити део статусних преговора и политичких споразума, она се подразумевају и загарантована су међународним правним актима.
Међународна заједница, оличена у Уједињеним нацијама и Европској унији, дужна је да обезбеди пуно поштовање свих људских и верских права на Косову и Метохији. Српска Православна Црква не тражи „посебна права” нигде, па ни на Косову и Метохији. Осим тога, не могу се само за Српску Православну Цркву на Косову и Метохији као „посебна права” третирати универзална људска и верска права. Заштита културног наслеђа Српске Цркве и народа на Косову и Метохији, непокретних и покретних сакралних добара која имају велику општецивилизацијску, културну, духовну и историјску вредност не може се само у том случају посматрати као „посебно право” Српске Православне Цркве.
У „посебна права” никако не спадају ни гарантовање и поштовање права на живот, право на слободу кретања, право на слободу изражавања, право на неометано уживање своје имовине и друга универзална права која су сваком човеку гарантована обавезујућим међународно-правним актима.
Неспорно је да су права и слободе свештенства, монаштва и верног народа, као и српски православни идентитет, сакрална и остала имовина Српске Православне Цркве на Косову и Метохији угрожени. Српска Православна Црква не може прихватити ни један правни и политички модел који се противи Јеванђељу и њеном осмовековном постојању на Косову и Метохији. Српска Православна Црква је била, јесте и остаје Црква Христова на Косову и Метохији и свуда где се простире њена канонска јурисдикција.