Реконструкцију могућег изгледа круне Михаила I Војисављевића, владара из преднемањићке епохе, израдила је златарска радионица Марсела и Симона Чивљака по угледу на ктиторску фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу. Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, зеленим ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом, обрађеним у облику овала, правоугаоника и круга.
Реконструкцију могућег изгледа севастократорског венца Стефана Првовенчаног је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреску у манастиру Студеница. Круна првог овенчаног тј. крунисаног краља династије Немањић, због чега је у народу прозван Првовенчани, урађена је од позлаћеног сребра и раскошно декорисана турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и слатководним бисерима.
Реконструкцију оклопа цара Душана из времена битке код Велбужда 1330. године израдио је архитекта Стеван Стевановић на основу представе на житијној икони Стефана Дечанског у манастиру Дечани и бројних аналогија са представама витезова израђених у бронзи и каменим ефигијама са простора Балкана, јужне Италије и Шпаније, док је реконструкцију мача цара Душана по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу у Северној Македонији израдио мајстор ковач мачева Слободан Маринић. Оклоп је делом прекривен финим брокатним тканим платном са аутентичним мотивом, док су украси на оклопу и мачу позлаћени. На мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар”.
Реконструкција одежде краљице Каталине је израђена по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, задужбини њеног мужа краља Стефана Драгутина, јахачка одежда Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у његовој задужбини манастиру Лесново у Северној Македонији, а одежда краља Стефана Првовенчаног по узору на фреску из манастира Милешева. Одежда једног од најугледних велможа и војсковођа цара Душана, а након проглашења царства 1346. године и титуларног деспота, раскошно је украшена бисерима које је поклонио познати колекционар антиквитета и уметничких дела Витор Ристовић у спомен на свог сина Видоја.
Одежде су рад костимографкиње Јелене Стокуће и тима сарадника, и представљене су на посебно дизајнираним луткама које је урадио вајар Дарко Кузмановић.
Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено том приликом, повремено обогаћивана новим предметима, што је додатно привлачило интересовање посетилаца. Међу њима се издвајају оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, кристални бокал са грбом Краљевине СХС, новчићи владара из династије Немањић, караф краља Милана Обреновића, фотографија краљице Наталије у богато декорисаном емајлираном раму и Орден Милоша Великог IV реда.
Подсећамо да је Историјски музеј Србије на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнео највредније предмете из својих збирки међу којима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.
На изложби су представљене и реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђене у циљу подсећања на овај период српске историје.
Сваке суботе од 13 часова у Музеју се реализује програм „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсни пратећи програм изложбе „Чекајући сталну поставку”. Пратећи програм је намењен свим узрастима и обухвата стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу, а више информација о програму можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.
