Придружујем се
молитвама Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија
Ћерка сам, супруга, мајка и бака.
Верујем у вредности традиционалне породице.
Зашто је моје верoвaње данас мање прихватљиво, мање важно, кажу застарело? Зар моје неслагање са изједначавањем истополне заједнице и традиционалне породице није моје људско и цивилизацијско право? Откуд страх да се мисли и говори о питањима породице на традиционалан начин?
Лекар сам. Са једнаком професионалном посвећеношћу и људском емпатијом лечила сам и излечила онолики разнолики свет не питајући и не марећи ни ко су, ни шта су, ни ком се богу моле, ни какви су им вредносни судови.
У тројству које ме одређује као личност: породичне жене, лекара и хришћанке почива моја обавеза да изразим своју бојазан за опстанак и будућност породице и порода, за децу коју су зачели жена и мушкарац - отац и мајка, а којима се у неким земљама кроз формално образовање увелико од малена намеће како је нормално да одрастају и да их усвајају и истополни родитељи. Овакво учење, дубоко верујем, директно урушава вредности традиционалне породице и могло би погубно да утиче на формирање здраве личности, са здравим породичним светоназорима.
Отуда моја потреба да се придружим молитвама Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија чије мисли и поруке разумем, не као напад на било кога, већ као одбрану породице која је заправо нападнута са свих страна упорним, и сада већ дуготрајним понављањем, да се оно што је исконски далеко од људске природе проглашава "новом нормалношћу". А нити је ново, нити је нормалност! Изузетак је који покушава да постане правило, правило које покушава да постане закон, закон који би да постане једина и обавезујућа животна исправност за све и свјат. Ако будемо пристали да следимо овај наметнути пут, изгубићемо себе.
Породица је за једну државу и друштво исто што и ћелија за организам - основа свега, основа живота. Као лекар умем да препознам зачетке болести. Најтеже је препознати ону која не личи на болест, која је попут лоше намере сакривене иза заводљивих фраза, звучних идеја, наоко и само наоко принципијелних ставова. Верујем у превенцију као значајан део медицине, верујем у ону народну по којој је боље спречити него лечити.Тако и разумем молитве и пропопведи нашег Патријарха о очувању породице и одбрани од наметања туђих вредности као једино и неупитно исправних.
Не молим се за више него што имају други. Уважавајући право сваког човека под капом небеском да живи живот како му је драго, очекујем исто то право и за себе, и за све нас којима је жеља да својој деци и унуцима примером и учењем преносимо свевремене вредности породице која почиње љубављу и зачећем између жене и мушкарца.
Таква породица за мене је и стара и нова нормалност.
Проф. Др мед. Надежда Басара
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
