Oвај догађај посвећен је једној од најомиљенијих личности наше историје, Краљици мајци, која је и данас симбол доброте, саосећања и искрене љубави према свом народу. Овом приликом представљене су копије званичних портрета и ретко виђене фотографије, биста и лични предмети покојне Краљице, заједно са њеном дијадемом која се чува на Опленцу, као и готово никада виђени портрет, рад Григорија Самоилова, тешко оштећен приликом савезничког бомбардовања Београда 1944. године. Оно што ову изложбу чини још више посебном је и само место одржавања, јер су предмети изложени у дому Карађорђевића, месту где је Краљица Марија живела и коме је она дала свој лични печат и шарм.
„Моја драга бака је у сећању свих који су је познавали остала упамћена као идеал, извор инспирације, подстрек и водиља у временима великих искушења. Њена доброта и доброчинство превазилазили су границе и околности, остављајући за собом неизбрисиве трагове племенитости и човечности. Али изнад свега, била је вољена. Њену аутентичну љубав људи су осећали и узвраћали јој – зато је остала запамћена као наша највољенија краљица. У срцима људи заувек је остала Краљица доброте и саосећања.
Ова изложба је посвећена не само њеном животу и делу, већ и њеној трајној оставштини – успомени на краљицу која је знала да буде блиска сваком човеку и да својим примером покаже шта значе љубав и човечност. Нека овај свечани тренутак буде подсећање да праве вредности – доброта, несебичност и љубав – никада не пролазе. Оне остају да нас воде и да нам дају снагу да градимо будућност достојну њеног примера", изјавио је Престолонаследник у свом говору.
Аутор г. Бабац, у свом обраћању је нагласио важност очувања сећања на тако изузетне личности каква је била покојна Краљица, додајући: „Краљица Марија је својим животом и делима оставила дубоке и неизбрисиве трагове доброте, доброчинства и бриге за ближње. Њена оставштина није само историјска, већ и морална и хумана – она је и данас светлост и путоказ. Управо то је суштина ове изложбе: да подсети на вредности које су вечне и које нас и данас могу инспирисати.
Са овог места желим да поменем да се пре неколико година у музеолошкој јавности појавила идеја да се реализује заједничка изложба о Краљици Марији и Јованки Броз. Желим врло јасно да кажем да би такав концепт био, из очигледних разлога, више него непримерен, па чак и увредљив – и према истини, и према историји, и према самом достојанству Краљице Марије. Имајмо на уму и једну једноставну чињеницу: у животу се Краљица Марија и Јованка Броз никада нису среле – и можда је најбоље да тако остане и са изложбама. Зато је и ова поставка настала са жељом да Краљици Марији, као личности која је својим животом и делима заслужила поштовање, укаже достојна и искрена почаст."
Као што је већ речено, Краљица Марија се и дан данас памти као велика добротворка и хуманитарка, где је важан део њеног рада била подршка здравственом систему Краљевине Југославије. Проф. др Александар Симић, члан Крунског савета и редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду, говорио је о изузетном доприносу покојне краљице нашем здравству. Између осталог, она је лично отворила бројне болнице, које и данас раде у корист нашег народа, укључујући: Универзитетски клинички центар Србије, Прву хируршку клинику, Универзитетску дечју клинику „Тиршова", Институт за онкологију и многе друге.
„Њен допринос у области очувања здравља није био само симболичан или протоколаран, већ суштински фундаменталан, оставивши до данас, али и за будућност пред нама, неизбрисиве трагове. Њена преданост није се ограничавала само на финансирање, донације и формалне активности, већ је она својим личним примером показивала доброту и доброчинство, саосећање и блискост према свима којима су помоћ и нада били потребни. Народ, а посебно болесни и сиромашни, су од почетка осећали њену аутентичну и искрену љубав према њима, чиме је она постала наша највољенија краљица, често називана и „Народна краљица".
Њена способност да у тешким временима остане одлучна и храбра Краљица и истовремено нежна и брижна мајка, као и њена упорност и истрајност у развоју здравственог система њеног Краљевства, оставила је трајни пример за све нас. Њена оставштина није само у грађевинама или донацијама, већ у вредностима које је њеним делима усадила у срца људи – веру у хуманост, солидарност и одговорност према другима", поручио је професор Симић.
Свечаном отварању присуствовали су Њихове Екселенције амбасадори Уједињеног Краљевства г. Едвард Фергусон, Краљевине Шпаније г. Хуан Хосе Санс Апарисио, Румуније г-ђа Силвиа Давидоиу, Аргентине г. Освалдо Нарцисо Марсицо, и Црне Горе г. Небојша Ђоковић, и други представници дипломатског кора, чланови саветодавних тела Круне, представници државних и културних институција, као и бројни други угледни гости из сфера привреде, уметности, културног и јавног живота Србије.
Изложба „Круна доброте" биће отворена за посетиоце радним данима до 24. октобра, између 11:00 и 14:00 часова, уз претходну најаву канцеларији ЊКВ Престолонаследника Александра, телефоном +38111306 4000 или путем е-поште: kancelarija@dvor.rs.
