У бици је учествовало око 180.000 српских војника и приближно 200.000 аустроугарских. Српска војска је, иако бројчано слабија и знатно скромније опремљена, успела да нанесе непријатељу тежак пораз. Процењује се да су српски губици износили између три и пет хиљада погинулих, уз око петнаест хиљада рањених. Аустроугарска војска претрпела је много веће губитке — од шест до десет хиљада погинулих, око тридесет хиљада рањених и више од четири и по хиљаде заробљених војника. Поједини извори наводе да су укупне жртве на обе стране, укључујући и нестале, биле још веће.
Током борби српске снаге су пресекле покушај спајања аустроугарских јединица, заузеле кључне висове као што је Косанин град и приморале непријатеља на нагло повлачење ка Дрини. До 19. августа морал аустроугарске војске био је потпуно сломљен, а повлачење се претворило у неред и панику. Многи војници су, бежећи, страдали приликом преласка реке. Већ 24. августа српска војска је поново ушла у Шабац, чиме је Церска битка завршена убедљивом српском победом и одбраном отаџбине од окупатора.
Церска битка имала је огроман значај. Била је то прва победа савезничких снага у Првом светском рату и први велики пораз који је доживела нека од Централних сила. Овај тријумф подигао је углед Србије у свету, охрабрио савезнике и унео страх међу противнике. За заслуге у овој бици, Степа Степановић је унапређен у чин војводе, а српска коњица, у сарадњи са пешадијом, стекла је посебно место у војној историји због своје издржљивости и сналажљивости на тешком и неприступачном терену.
Данас, у селу Текериш код Лознице, стоји Спомен-костурница подигнута 1928. године, у којој почивају 3.042 војника — 2.230 јуначки страдалих Срба и 812 Чеха, који су махом пошли да се предају српској војсци на фронту, али су покошени аустроугарским мецима с леђа. Споменик, украшен мотивима орла, шајкаче и пушке, сведочи о јунаштву и непоколебивој вољи Срба, који се у одсудном часу извојевали велику победу над далеко надмоћнијим нападачем.
