Иначе, као млад је остао без мајке а отац се није много бринуо о њему, брату и сестри. Па су још као мали били препуштени сами себи. Живимо 3 месеца заједно и покушали смо да се прилагодимо једно другом. Ја имам потребу да се црквено венчамо. Постимо све посте, одлазимо на литургије, исповедамо се и трудимо се да будемо бољи људи. И негде осећам константно присуство демона и лоших сила међу нама јер нисмо венчани. И осећам да би све било боље када бисмо се венчали у цркви. Тако да је момак на моје инсистирање, на почетку поста, пристао да се венчамо после Васкрса с речима „Ја нисам спреман за брак али те волим и не желим да те изгубим“. И ту крећу немири међу нама. После прве седмице поста, крећу страшне свађе, увреде, псовање, неразумевање, ломљење чаша у љутини. Како пост одмиче тако се и ми удаљавамо једно од другог. Када год га упитам нешто за венчање „Кога ћемо звати за кума или када ћемо рећи родитељима?“ креће свађа. Он ми каже „Нећу да причам о венчању. Добила си што си хтела. Мени се не венчава. Венчаћу се свакако ради реда. Ништа ме не занима, итд.“ Ја се одмах расплачем и крене свађа. Остало је још 20 дана до нашег договореног датума, а његово мишљење о браку са мном је све горе. Сада је почео да ми говори да је несрећан поред мене, да му није лепо, да сам га угушила притискањем и није више пажљив према мени. Ја Вас молим да ми помогнете саветом. Шта да радим? Да ли да останем или да одем од њега? Свесна сам да одлуку морам донети сама али не знам како. Ја га много волим. Верна сам му све време и сама помисао да будем са другим мушкарцем, огавна ми је. Знам и да он мене воли и да је уплашен. И знам да током поста ружне речи које изговарамо, заправо говори демон из нас. А опет, можда је заиста видео да ја нисам жена за њега и зато жели да одем. У нади да ћете ми помоћи, поздрављам Вас.
ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Брак у Цркви није валидан ако било млада, било младожења у потпуности добровољно не прихватају тај брак. Чак и ако се не ради о физичкој принуди, физичким претњама, уценама него само о невидљивим психолошким притисцима. Ако дакле желиш брак са тим момком, мораш разумети да никаква принуда и никакво наговарање неће довести до доброг решења. Буди свесна да ако он са таквим расположењем приступи олтару заједно с тобом, то ништа реално неће поправити у вашим односима.
По свој прилици твој ум је замагљен осећањима која имаш према њему и због тога се не можеш много ослонити на свој сопствени разум у овом тренутку. Потребно је да ствари погледаш са веће дистанце. Замисли да си већ мајка и да се твоја ћерка нашла у ситуацији у којој си се ти нашла. Шта би јој посаветовала? Покушај да на свог момка погледаш очима неке друге жене која није заљубљена у њега. Шта видиш? Ако ти је тешко да замислиш своја осећања према ћерки јер је још увек немаш, помисли да је твоја најбоља другарица на твом месту и да она жели да се уда за твог момка, а да јој он говори да на то пристаје само под њеним притиском, али да се у суштини томе противи. Ако је он онај прави човек за тебе, зар не би и он требало да се радује венчању? По свој прилици, он не осећа према теби оно што ти мислиш да осећа и што твоје срце жели да види у њему.
Постави себи и овако питање: шта би он изгубио ако би се венчао с тобом? Једино што тиме губи је могућност да има друге везе. Осим тога никакав други губитак не би претрпео. Ако се толико противи венчању, онда очигледно он није сигуран да жели да остатак живота проведе с тобом. Можда се нада да ће у будућности наћи неку бољу, лепшу, паметнију или богатију жену. У сваком случају, можеш бити сигурна да он у теби не види своју једину шансу, не види некога без кога не би могао да живи. За њега си ти просто привремено, довољно добро решење и ништа више. Згодно му је да не буде сам, да има са ким да проводи време, да се забавља и да подели нешто од свог живота, али не све. Он с тобом дели оно што тренутно не би могао на другачији начин употребити. Али чим би му се указала нека боља прилика, он би те сасвим сигурно оставио.
Мој ти је савет да не губиш своје драгоцено време у таквој вези. Постарај се да се што је могуће пре и безбедније извучеш из те ситуације. Нађи себи други стан. Не улази ни у какве нове инвестиције и аранжмане с њим, а постарај се да све започете аранжмане окончаш на најбезболнији начин. Што је могуће отказати, откажи, што се не може отказати, бирај радије да претрпиш мању материјалну штету него ли да ствари продужаваш с њим. Јер докле год имате неких заједничких послова и веза, нећеш бити слободна. Нећеш моћи да наставиш свој живот и своју потрагу за правим мужем. То раздвајање ће сигурно бити болно, али знај да што дуже траје тим ће ти више бола и патње донети. Стога стисни зубе и ма колико да боли, постарај се да се раздвојиш за што је могуће краће време. Тако ћеш свеукупну патњу свести на минимум и пре ћеш поново постати слободна да наставиш свој живот.
Можда ти помисли говоре да нећеш наћи другога и да ће одвајање од њега бити велики губитак за тебе. То су лажне помисли и немој им веровати. Боље ти је да останеш сама него ли да живиш у таквом браку. Врло је могуће да ту у твојој близини постоји неко ко би за тебе био много боља прилика, али кога ти сада не примећујеш јер си у вези са овим момком. Можда тај неко оклева да ти приђе зато што те види у вези с овим. Да ли је то тако или није, нећеш никад сазнати ако се најпре не одвојиш од овога и не вратиш свом сопственом животу. Стога све те обесхрабрујуће помисли одбацуј од себе и немој им веровати, нити им допуштај да оне утичу на твоје животне одлуке. Не губи наду, него тврдо веруј да те је Бог овим што ти се догодило сачувао од многих невоља које би те свакако снашле да си се удала за њега.
Можда се питаш где си то погрешила да би те овако нешто снашло. Не само теби, него свакој девојци бих од срца посаветовао да никако не допусти момку да с њом живи као да је у браку, а да пре тога он није изразио чврсту решеност да је жени. Ти си како кажеш после пола године осетила да је он онај прави и пожелела брак с њим. То што си ти осетила да он теби одговара, то је тек пола посла. Неопходно је и неизбежно да се увериш да и он тако осећа према теби. Јер ако само ти то осећаш, а он не осећа, ма колико да ти се чини да је он онај прави, то је ипак само варка. Није дакле требало да том свом осећању укажеш толико поверење. Требало је да више пажње обратиш на то шта он осећа према теби. Ако си већ пре тога пристала на интимне односе с њим, онда ти је много теже да задржиш прибраност и да правилно сагледаш знаке који показују каква су његова осећања према теби. И не само то. Након тог пристанка на интимне односе, више практично и немаш шта да му понудиш, за њега више нема тајне, нема изазова, тако да су твоје преговарачке позиције знатно ослабљене. Ако си још после тога ти њега наговорила да изнајмите стан и почнете да живите заједно, а да он никако није ни поменуо брак, онда ти је заиста тешко да код њега касније пробудиш жељу да ступи у брак. Због чега би он то пожелео? Он већ ужива све благодати брака, а при том није ништа обећао. У његовом уму то је много повољнији положај него ли онај у коме је за све те благодати себе обавезао. Њему изгледа да ће себи наметнути обавезу а да заузврат ништа неће добити што већ није добио.
Уместо свега тога, требало је да се уздржиш од потпуне интимности с њим и да ослушкујеш и запажаш све знаке који указују на то шта он осећа према теби. Ако те истински жели, ако осети у себи да без тебе му нема живота, онда му неће бити тешко да те и отворено запроси. Ти си у том случају за њега мистерија, он не зна још поуздано шта ће у теби добити, него се само нада и очекује. Његова машта тада ствара много лепше и пријатније призоре будућих блага која га очекују ако ти једног дана пристанеш да му будеш жена. Тада и њему самом пада на памет да те проси и да жели брак с тобом. Тада ти остаје само да пристанеш. Овако ти си олако потрошила ту своју тајну, исхитрено му дајући све и сада у њему машта нема више шта да створи што није видео и доживео. Оно што му машта сада ствара јесу призори свих оних жена са којима неће моћи да буде ако пристане да те ожени. Можда никад неће ни срести бољу и лепшу од тебе, али машта не познаје границе. У машти је све могуће. И тако си дошла у ситуацију у којој ти треба њега да просиш и ти од њега очекујеш пристанак на нешто што из његове перспективе гледано њему самом не доноси ништа добро што већ сад не поседује, а доноси обавезу коју тренутно нема. Твој је задатак налик на оно кад би неки трговац требало да убеди муштерију да му плати за нешто што већ поседује. То је много теже него кад трговац има нешто без чега купац не може а што још увек не поседује.
Извуци поуку из свега што ти се догодило, па у будуће немој направити исту грешку. Нека ти Бог да снаге да пребродиш ову кризу и да себи пронађеш некога ко ће на твоју љубав узвратити истинском, несебичном љубављу.
