ПОНЕДЕЉАК, 21. 2. 2022 - 17:57

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - О себичности у браку

ПИТАЊЕ: Помаже Бог оче, муж и ја смо скоро двије године у браку имамо хвала Богу складан брак, идемо редовно на богослужења и постимо све постове од почетка нашег брака. Ја сам од малих ногу при цркви, док мој муж није толико био прије, са мном је кренуо често да иде у цркву и да пости. Живимо у иностранству ја сам од недавно ту, док је мој муж рођен овде. Имамо понекад проблем, мој муж има овде пријатеље и проблем нам се јавља кад мој муж оде или кад хоће да иде са својим друштвом, при том то није толико често. Кад се врати обично се наљутим и понекад настане свађа. Како да поступим и шта би он сам требао радити, да ли сам ја превише себична па га превише вежем за себе. Не знам како да се поставим у тој ситуацији.

ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Драга сестро, нема много смисла да ја теби пишем о томе шта би требало да предузме твој муж јер од тога ти нећеш имати никакве користи, а ако му и кажеш да бих му ја посаветовао тако и тако, он то вероватно не би могао да послуша од тебе. Стога ћу ти писати више о ономе шта би ти сама могла да предузмеш и можда још важније шта никако не би ваљало да чиниш. Разумем да ти није пријатно кад твој муж проведе доста времена са неким својим друштвом док си ти у то време сама. Можда ти у себи замишљаш да је он уживао све то време у свом друштву, а ти си се досађивала седећи код куће потпуно сама. Можда је он заиста уживао, а можда и није. Можда ти замишљаш да је то за њега било много веће уживање, док је у стварности то можда било и њему самом досадно. Готово је сигурно да о томе не можеш ништа поуздано знати, јер је та ствар потпуно скривена у његовој души. Можда би могла да га уходиш и видиш какво је било његово лице, и на основу тога закључиш нешто о томе како се он осећао. Али чак и ако би тако нешто урадила, опет би се могло десити да је он само глумио и да је негде у себи осећао нешто сасвим друго у односу на оно што је његова спољашност показивала. Све би се опет свело на пуко нагађање. Кад дакле не можеш поуздано знати је ли он уживао тамо с друштвом без тебе или не, боље је да се ни не бавиш много тим питањем. Уместо да у себи скупљаш гнев чекајући га да се врати замишљајући у себи како се он тамо лепо проводи, боље да се постараш сама собом и да видиш како би ти могла да то време проведеш на пријатнији и квалитетнији начин. Ако желиш да твој муж проводи више времена са тобом, никако не треба да га нападнеш нити да га окривиш кад се врати. Ти би то можда учинила са намером да он зажали што је тако дуго био изван куће, али би постигла сасвим супротан ефекат. Твој прекор и напад ће у њему створити утисак да је погрешио што се вратио кући. Такође то може довести и до тога да му боравак у твом присуству постане непријатан. Ако се та ситуација буде понављала, све више и више ће му се приближавати и идеја да је погрешио што се оженио тобом. Од такве помисли па до развода је само један корак.

Треба дакле да настојиш да код њега пробудиш жаљење што није био довољно код куће с тобом. То можеш боље да постигнеш ако му уместо љутње и прекора кад се он коначно врати кући, испричаш како си се ти дивно провела и како ти је жао што је он пропустио тако диван провод. Својом причом настој да му створиш слику у глави како је у твојој кући и твом друштву било неупоредиво лепше и пријатније него ли у друштву у коме је он био. Наравно не треба да уопште помињеш то како је он провео то време. Ти само насликај слику о томе како би било за њега дивно да је то време провео с тобом, а пусти нека он сам у својој глави прави поређење са оним како је он заиста провео то време. Ти не можеш да му то време које је провео са својим друштвом учиниш мање пријатним него што му је заиста пријало. Али зато можеш да насликаш оно време које је пропустио тако да му се учини како је он сам био на губитку што је уместо с тобом проводио време са својим друштвом. У роману „Том Сојер“ Марка Твена, видимо Тома како је за неки свој несташлук био кажњен да у време док се друга деца играју на плажи, он мора да фарба ограду. Том се направио као да је фарбање ограде посебно важан задатак, задатак до кога је њему лично стало, а не да је то била његова казна. Тако је успео да само својим држањем и ставом према том послу у све своје вршњаке усади неописиву чежњу и потребу да и они сами могу да фарбају ограду. Чак су му сви они нудили своје личне драгоцености, најразличитије дечије дрангулије у замену за дозволу да мало и они фарбају ограду. Да је Том стао да их прекорева како се то они забављају и играју без њега, и да се препустио самосажаљењу што ето он не може да се игра као и друга деца него мора да фарба ограду, он би се мучио целог дана, био би врло незадовољан и тужан. Уместо тога он је употребио сву своју машту и креативност како би код других пробудио жељу да они проведу време с њим у фарбању ограде. Када следећи пут твој муж оде да се проведе са друштвом а ти останеш сама код куће, помисли како си и ти у сличној ситуацији као и Том. Принуђена си да неко време проведеш на начин који ти није баш пријатан. Уместо да се препустиш самосажаљевању и да у себи скупљаш гнев против свог мужа и његовог друштва, боље се баци на посао да себе орасположиш и да одиграш улогу једне жене којој је пало у део да проведе време на неки посебно пријатан начин. Ако на пример знаш које је његово омиљено јело, можеш да га спремиш и кад се врати испричаш му како је оно било укусно и савршено док је још било топло, али пошто је закаснио пропустио је прилику да га проба. Ако још додаш да си тим јелом послужила и комшије и да те је комшија са другог спрата нахвалио преко мере колико му се јело допало, одједном твом мужу неће бити ни најмање пријатно што је то поподне пропустио прилику да буде у својој кући. Понешто од овога можеш и да измислиш, ако си сигурна да он то не може проверити, али још боље ако заиста тако и урадиш.

Или ако знаш да он нарочито воли неку другу ствар, можеш да удесиш да се та ствар догоди баш кад он није био код куће и испричаш му кад се врати да ти је стварно жао што он није био ту, и да си ти провела једно дивно поподне са неким тамо људима. Ако будеш добро и пажљиво посматрала навике свог мужа, знаћеш тачно да погодиш шта је то за чим би он највише зажалио ако би тај тренутак пропустио. Тако ћеш моћи да му кажеш искрено да је теби жао што није био ту и у томе нећеш ништа слагати, али с друге стране од тога се неће направити никаква сцена и он неће осетити да га нападаш. Напротив, осетиће сам у себи да је можда погрешно провео своје време са неким друштвом и да је због тога пропустио нешто много пријатније. Осетиће да је на губитку. Тај осећај ће га натерати да своје одсуствовање сведе на минимум. Ако га пак сачекаш нарогушена и љута, ако га нападнеш речима прекора, он ће у себи осетити тугу што се вратио и чиниће му се да је оно време које је провео са друштвом без тебе и изван куће било много пријатније него ли што је заиста било. Истовремено ће му бити криво што то дружење није потрајало и дуже и тако ће се у њему јавити жеља да се што пре врати том друштву. Кад се опет нађе с тим друштвом помисао на ту ружну сцену која га је прошли пут сачекала у кући, ће у њему стварати жељу да повратак кући одложи што је могуће дуже. Тако ће он почети све више времена да проводи изван куће, теби ће то наравно падати још теже и ако се не будеш уздржала од прављења сцена кад се врати, онда ће се проблем само све више компликовати и можда дође чак и до тога да он зажали што је твој муж и можда чак пожели и развод. Буди мудра и немој допустити да се тако нешто догоди само због твоје нетрпељивости.

Уместо да правиш сцену кад се врати и да га нападнеш и повредиш неком грубом речју, радије користи време да смислиш што је могуће лепши опис времена које си провела сама без њега. Употреби своју машту, своју креативност. Можда позовеш неко друштво, можда ти сама изађеш да прошеташ и после му испричаш како си шетала парком и како ти је пришао неки незнанац и питао нешто и како сте потом провели читава два сата у пријатном разговору и како ти је том приликом много недостајао твој муж, како си сигурна да би њих двојица постали одлични пријатељи и све томе слично. Што насликаш лепшу и пријатнију слику, то ће твој муж више жалити што није раније дошао кући, а најважније је то да се у свему томе неће осетити нападнут и угрожен тако да неће имати ни потребу да се правда и брани. То жаљење што је закаснио да се врати кући ће осећати и кад остане сам, када му ти ништа не будеш говорила. То је идеја коју треба да му на суптилан начин убациш у ум да о њој размишља. Та идеја ће утицати на њега да убудуће време проведено с тобом више цени од времена које би провео са својим друштвом. Такође мораш имати у виду да постоји и мушка сујета која га тера да се докаже у друштву, која му брани да одбије позив друштва. Можда му се заиста и не иде на неки скуп, али ако би неучествовање на том скупу повредило његову сујету, ако би у његовом уму постојала могућност да га неко сматра мање мушкарцем уколико се не појави, или се изговори да мора доћи кући на време због своје жене, онда ће то за њега бити просто питање части и уколико држи до себе и свог достојанства у друштву он неће моћи да одбије позив. Ако га још касније ти прекориш због тога што је тај позив прихватио, он ће се осећати као да га нико не разуме и да га ти не подржаваш у довољној мери.

Такво осећање ће учинити да му боравак у кући с тобом буде мучан и то ће га гонити да пронађе што је могуће више изговора да буде негде друго а не у својој кући. Стога га никад немој нападати нити кривити што је време проводио с друштвом изван куће, него се увек старај да својим држањем, својим ставом, својом причом код њега изазовеш осећај као да је пропустио нешто дивно тиме што је одлучио да изађе с друштвом. Знај да је његова најтајнија и најскривенија жеља у дубини његове душе да буде твој херој. Да за тебе буде најбољи могући човек. Сваки пут кад га прекореваш, ти сатиреш тај његов неостварени сан, ту његову најдубљу потребу. Понеки ће муж можда у тој ситуацији смоћи снаге да се и даље бори да оствари тај свој сан, али многи ће после неколико прекора од стране жене изгубити наду да икад могу остварити свој сан. У њима се тада ствара осећај као да се не вреди трудити и да ма колико да се труде они никад неће постати довољно добри за своје жене. Кад поверују у ту помисао, онда се у њима јавља кајање што су се оженили и уместо да се потруде да се поправе, они се тада често и сами препуштају самосажаљењу и безнађу, алкохолу и тиме додатно погоршавају односе у браку.

Стога ако желиш да нешто промениш у понашању свог мужа, немој га нипошто прекоревати нити се љутити на њега. Уместо тога употреби своју креативност да му насликаш једну величанствену слику у којој је он херој твог живота и на којој он има све оне квалитете које би ти желела да он једног дана стекне, квалитете који стоје насупрот оних мана које би желела да твој муж нема. Ако му ту слику дочараш живим бојама, и ако га сваки пут кад се он макар за милиметар приближи тој идеалној слици похвалиш и наградиш, он ће врло вероватно дати све од себе да постане управо такав какав би за тебе био идеалан. То би за њега било остварење вечног сна, остварење најдубље, најскривеније жеље његовог срца. Тако ћеш му дати елан, тако ћеш навести ветар у његова једра, тако ћеш постићи да се он добровољно и без противљења трансформише у онаквог човека каквог ти желиш. Грдње и прекори ће често произвести управо супротан ефекат од онога што заиста желиш. Нека ти Бог да мудрости и снаге да обуздаш изливе свог незадовољства у оним тренуцима када ти дође тешко, те да код свог мужа пробудиш жељу да се поправи сам, добровољно, без принуде, без непотребних свађа и да тако живот проведете у миру, слози и истинској љубави.
 

Повезане вести