НЕДЕЉА, 7. 11. 2021 - 15:52

Извор: ТВ Храм

Одговор духовника - Како помоћи ближњима са трауматичним искуством

ПИТАЊЕ: Хтела сам помоћи једном момку који је по његовим тврдњама био силован са 7 година од стране брата његовог најбољег пријатеља а уједно су и браћа од стричева који је исто био малолетник од 13-14 година. Након тога је прошло 10 година и поверио је своју тајну мени јер сам била његова девојка годину и више. Иначе и ја имам 16 година.

Међутим све је било дивно првих годину дана и љубав је била као у бајци али у последњих пар месеци почео је да се понаша много лоше, почео је да тргује са емоцијама тј кад му кажете да вам се нешто не свиђа он каже да га не разумете и само се причало увек о њему и његовом проблему, стално говори да мрзи себе, да је најгори, нико га не воли и онда сате проведете говорећи му да није тако и набрајајући све позитивно што знате и шта год да се деси увек сам ја крива зашто се он баш тако осећа, скоро никад није расположен али ја сам га волела више од себе и сво то понашање приписивала сам трагедији која му се догодила. Од недавно је стање постајало и горе, стално сам се осећала лоше јер смо долазили у ситуацију да каже „између редова“ због тебе се осећам тако лоше, или напио сам се због тебе или чак убићу се због тебе јер кад немам тебе немам никога и у почетку ми је било страшно док нисам схватила да ја нисам кривац ако неко себи науди па сам све то превазилазила уз речи ако то радиш није због мене већ због тога сто си ти то тако одлучио. Ми сад више нисмо заједно јер је он пре пар дана донео одлуку и рекао да жели да ме спаси од себе и његових психичких проблема на шта сам ја пристала јер сам свесна да је то проблем који је изнад мојих моћи са 16 година. Опет желим и даље да му се помогне јер је то обавеза сваког човека поготово што је то била прва љубав па вас молим за све могуће савете који му могу помоћи јер он не живи у Београду. Требало је да дође један дан и да заједно дођемо код духовника али да ја кажем да се то мени десило а не њему јер је једино на тај начин пристао да му се помогне. Ипак психолог ми је рекао да то није паметно јер онда свакако он и даље има проблем који није решио и мора прво он то да прихвати како ти психички проблеми не би били гори из године у годину. Молим вас за сваку врсту помоћи, савета, било шта чиме бисмо му заједничким снагама спасили живот.

ОДГВОРО ДУХОВНКА: Драга сестро, лепо је и племенито што ти желиш да помогнеш овом момку. Међутим ваља да имаш у виду пре свега да није могуће свакоме помоћи. Да би некоме могла да будеш од помоћи, пре свега је неопходно да тај неко жели да му се помогне. А да би тај неко желео да му се помогне, он свакако мора бити свестан да му је помоћ неопходна. Иначе, ако он мисли за себе да је здрав и да му никаква помоћ није потребна, онда ће му твоја помоћ бити сувишна и он ће је одбацивати. Шта више врло је вероватно да ће је доживети као да желиш да му се мешаш у живот, као да га на неки начин давиш или спутаваш. Због тога ће се опирати свом снагом против свега што ти будеш чинила са намером да му помогнеш. Када се суочиш са таквим човеком, онда је најбоље да се склониш подаље и да чекаш да он евентуално једног дана искрено затражи од тебе помоћ, ако постане свестан да му је помоћ неопходна.

Нека те не збуњује то што он наизглед тражи од тебе помоћ. Реци му да се обрати неком духовнику, свом парохијском свештенику или психологу за помоћ и да престане да говори за себе да је најгори. Ако искрено жели да му помогнеш, онда ће те твоје савете послушати. Ако, пак то само онако говори, али у себи мисли да је ипак добар, па и бољи од многих других, али да га људи „не разумеју“ довољно, онда ће ти навести хиљаде разлога због којих не може да те послуша и обрати се неком другом за помоћ, нити може да престане са таквим причама. У том случају, буди сигурна да он не тражи искрено од тебе помоћ, те стога ни не вреди да се узалуд трудиш да му помогнеш.

Друго што ваља да имаш на уму јесте да психолози, људи који се професионално баве пружањем помоћи онима који имају психичке проблеме, обавезно се придржавају правила да према тим људима имају стриктно пословни однос чувајући себе од било каквог емотивног зближавања са пацијентом, јер успостављање таквог емотивног односа може у многоме да ограничи њихову способност да помогну и да јасно сагледавају проблем. С обзиром да се овде ради о твом дечку, ти си већ доста емотивно везана за њега те је скоро сасвим немогуће да будеш објективна и да размишљаш хладне главе. Кад се тако шта догоди професионалцима, чак и они у таквој ситуацији ће упутити свог пацијента неком од својих колега изговарајући се да не могу да му помогну јер нису у стању да буду сасвим непристрасни и објективни.

Пошто сте обоје још јако млади, претпостављам да тај момак још може и сасвим да се ослободи тих својих проблема, али скоро је сигурно да му ти у томе не можеш много помоћи. Са тим проблемима он се мора изборити сам или ако му то није могуће, онда мора потражити стручну помоћ од неког другог. Ти пак треба да се трудиш да му стање не погоршаваш. Ако се он теби жали са жељом било свесном или подсвесном да од тебе чује какве утешне речи које тако пријају његовој сујети, онда ћеш најбоље учинити ако га му забраниш да такве ствари говори. Ако ли не буде послушао, него и даље буде говорио за себе да је најгори, онда му одобри то што он говори, па још и мало појачај. Ако каже за себе да је најгори, ти се сагласи да је заиста лош јер упорно прича такве ствари премда си га замолила да то не чини. То ће га много пре натерати да се заустави у таквим причама и да престане да тако о себи говори.

Човек који заиста искрено мисли за себе да је најгори, уопште нема потребу да то стално понавља. За њега је то тако очигледна ствар, као што је свима очигледно кад је дан а кад је ноћ. И као што нико никоме не понавља упорно да је сада дан, јер то је нешто што је и његовом саговорнику очигледно, тако ни онај ко искрено себе сматра најгорим не осећа никакву потребу да о томе прича другима. Међутим ако, он само жели да чује утеху у виду охрабрујућих речи, онда ће имати потребу да стално понавља како је он најгори надајући се да ћеш му ти противречити и да ћеш стати да га засипаш похвалама уверавајући га да је он ипак добар. Човеку који се налази у таквом стању, никако није добро говорити те охрабрујуће речи јер ће то само још појачати код њега жељу да говори за себе како је лош. Ако му пак напротив потврдиш те његове тврдње, он ће се највероватније тргнути и неће се више усудити да ти то понови.

Саветујем ти да потражиш себи ипак неког нормалног момка, неког ко ће моћи да ти узврати на твоју љубав истинском и несебичном љубављу. Из свега што си написала више је него очигледно да овај момак није у стању да тако нешто учини. Ако икад успе да се тргне, из тог стања у коме се налази, сам или уз нечију помоћ, те ако ти једног дана дође и замоли за опроштај за своју себичност, онда ће можда вредети да размишљаш о некој вези с њим. Све до тад, најбоље ћеш учинити да се држиш подаље од њега.

Можда ти се ове моје речи учине као сурове и безосећајне, али веруј ми да су оне за тебе корисне. Веома је опасно за младу девојку да се упушта у авантуру помагања момку. Често се у тој жељи крије гордост и самоувереност, а оне ће те ако не пазиш одвести право у пропаст. Боље је да о себи смирено мислиш, како ти не можеш много помоћи у неким озбиљним проблемима, те да тако нешто ни не покушаваш. Ако момак заиста има психичких проблема, ти његови проблеми могу лако да ти живот испуне са небројеним тешким тренуцима, осећајем кривице, туге и готово очајања. С друге стране, ако налетиш на неког озбиљног манипулатора, он ће твоју жељу да помогнеш, искористити тако да те сасвим избезуми, да те наведе да радиш ствари на које никад не би пристала при здравом разуму.

Препоручујем ти да прочиташ о томе у роману Достојевског „Злочин и казна“, у разговору који воде Свидригајлов и Раскољников. Дуња, сестра Раскољникова је била неко време гувернанта у кући Свидригајлова. Свидригајлов је био познат по својој неуздржаности, и доста често је изазивао скандале. Његова супруга је посумњала да он има недозвољену везу са Дуњом, па ју је истерала из куће. Дуња је пак била у томе сасвим невина. Била је то честита и племенита девојка. Касније се супруга Свидригајлова уверила да је погрешно проценила Дуњу и да ју је оклеветала, па се старала да се некако искупи. У другом делу романа, Свидригајлов објашњава Раскољникову своју стратегију, своју технику којом он вешто вара младе девојке и доказује како би и Дуња, без сумње пала у његове шаке само да је имао још мало времена. Он у детаље описује ту своју стратегију и тврди да ће на те његове трикове насести скоро свака млада девојка и то утолико пре, колико је часнија и племенитија. Часна и племенита девојка не жели да падне у блуд с њим, и искрено жели само да му помогне. Он пак не мисли да му је помоћ заиста потребна, нити види шта лоше у свом начину живота. Он само глуми човека који је тобож свестан колико је постао роб својих страсти и понизно моли за помоћ, док у ствари само наводи девојку да све више времена проводи с њим, да га све више слуша и мисли о њему, и да се при том све чешће и чешће њему омакне понеки неприличан гест. На пример ватрено јој стиска руку, или чак и покуша да је пољуби. Ако она узнегодује на такав његов гест, он ће је уверавати да није тако нешто мислио, да је то само последица његовог јадног стања, његовог ропства страстима и настојаће да код ње изазове осећај кривице што је сувише строга с њим, и што нема разумевања за његову јадну ситуацију.

Добро ћеш учинити ако цео тај разговор чешће будеш читала те ако се будеш чувала да не наседнеш наивно на такве трикове. Управо скривена гордост је оно што неопрезну девојку лишава у таквој ситуацији Божијег покрова и заштите и тада она постаје лак плен за демоне и покварене људе. Чувај се стога од било какве помисли да некоме помажеш да реши своје психичке проблеме. Радије такве упути духовнику, парохијском свештенику или психологу, па нека им они помогну. Ономе ко истински потребује помоћ биће сасвим све једно од куда помоћ долази. Ономе ко се лукаво претвара да тражи помоћ, а заправо има неке подле намере, неће никако бити по вољи што га упућујеш неком другом. Такав ће изналазити хиљаду и један разлог зашто му нико други не може помоћи осим тебе. Кад тако нешто чујеш, ма колико ти било пријатно да слушаш како си ти толико значајна за ту особу, немој насести и немој даље слушати те пријатне речи. Боље бежи и спасавај своју душу.

Нека ти Бог помогне да нађеш себи доброг и здравог младића који ће моћи да те воли несебичном љубављу, а том момку нека пошаље неког ко ће моћи да му помогне да се тргне и ослободи својих психичких проблема.

Повезане вести

Одговор духовника