ТВ Храм

Велика сеоба Срба 1690. године, имала је далекосежне последице на српски народ, а самим тим и на друштвени и културни развој. Захваљујући привилегијама које су Срби добили од царског двора у Бечу, дозвољена је градња цркава и школа, што је био одличан предуслов за неговање црквеног живота. Оснивањем Карловачке митрополије, образовани архијереји су се старали око добробити српског народа, његовог напретка, а нарочито око очувања вере у аустријској царевини. Међутим, за развој нововековне културе, заслуге припадају и другим народима, а утицаје треба тражити у контактима, које су Срби ималиса руским и грчким народом.

По оснивању школа крајем 18. века, међу којима су најзначајније Гимназија и Богословија у Сремским Карловцима, митрополит Стратимировић је за учитеље појања у школама поставио најбоље појце свога доба, а то су углавном били монаси фрушкогорских манастира. Тада црквено појање у школама, постаје предмет равноправан осталима.

Широм Митрополије оснивају се хорска певачка друштва, а међу најстарија сврставају се друштва у Темишвару, Панчеву, Котору, а потом у Новом Саду, Земуну, Петрињи, Трсту, Араду, Пешти...

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.

У емисији учествују:
Проф. др Предраг Ђоковић, музиколог и музички педагог
Др Наташа Марјановић, музиколог