ТВ Храм

Обновом Пећке патријаршије дошло је до процвата и свих грана примењене уметности, а патријарси Макарије и Пајсије се истичу као велики покровитељи. Око себе су окупили талентоване уметнике, а један од њих је био и зограф Лонгин од ког су нам остали сачувани бројни радови. Један од њих је и јединствени рад који, како се претпоставља, представља припрему за израду везене или сликане плаштанице.

Вођен побожношћу и намером да се Српска Православна Црква одупре турском духовном поробљавању и уништењу и да се допринесе очувању националне и верске свести, последњи господар Зете, деспот Ђурађ Црнојевић, основао је на Цетињу штампарију. У њој је 1493. године штампан Октоих првогласник, прва српска штампана књига. Богослужбене књиге су током 16. века штампане и при Цркви Светог Ђорђа у Горажду, манастирима Рујну, Грачаници и Милешеви, затим у Београду, Мркшиној цркви и др. Једно од најпознатијих имена у овој области јесте Божидар Вуковић, који је купио штампарску опрему, а потом штампао књиге код професионалних штампара у Венецији.
Њега је у послу наследио син Винћенцо, који је и изнајмљивао ту опрему, па су је користили многи, а поменућемо Стефана од Скадра, Јакова од Камене Реке, Јеролима Загуровића и др. Утицај српскословенске књиге био је велики и допирао је преко Влашке и Молдавије све до Русије.

Занимљиво је рећи да су бројне илустрације из српских штампаних књига послужиле као предлошци сликарима и златарима за израду светитељских ликова и композиција. Поменућемо и да су Божидар и Винћенцо Вуковић један мањи број луксузних примерака штампали на пергаменту, од којих је већина била накнадно колорисана.

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.

У емисији учествују:
Мср Биљана Цинцар Костић, историчар уметности
Др Миљана Матић, историчар уметности
Др Небојша Шулетић, историчар
Др Мирослав Лазић, историчар уметности, археограф