ТВ Храм

Године 313. у Милану, цар Константин је издао Едикт којим је дао хришћанима слободу вере и заустављен је њихов прогон. После Христове смрти на крсту, а нарочито после признавања Хришћанства за званичну веру Римског царства, крст постаје свеопшта порука спасења. Христова смрт је учинила ово оруђе срама и патње, симболом победе добра над злом и светлости вечног живота над тамом пакла. Целокупна историја православља одвија се у знаку крста. До данас нам је познато више врста крстова, али и њиховог ликовног представљања. Осим у представи цара Константина и царице Јелене, крст се у живописању храмова среће више пута.  

Поменућемо неколико крстова битних за нашу историју, али и крстова који се издавјају лепотом израде, а то су  крст са натписом о Светом Сави који је данас у Пијенци, затим крст Јелене Драгаш који се чува у манастиру Дионисијату на Светој Гори, крст цара Душана из манастира Дечана, а свакако је потребно поменути и Студенички крст изведен на фасади манастирског католикона. 

Крст има вишеструку намену у богослужбеној пракси, али и свим сферама свакодневног живота. Све Свете тајне се свршавају призивањем Светог Духа и печатом крста: крштење, миропомазање и евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Храмови, богослужбени предмети и одежде освећују се крстом. Поред тога крсту су посвећени многи канони, молитве, стихире и акатисти, али и празник Крстовдан. 

Аутор емисије: Сњежана Орловић