
Српску књижевност средњег века од самог почетка красе дела врхунског књижевно-уметничког, литургијског и духовног квалитета. Златно доба српске државе XIV века, значило је и златно доба српске књижевности. Света Гора је тада била највеће књижевно и духовно средиште. Ту долазе монаси из различитих средина, а светогорски монаси одлазе у западне крајеве ширећи светогорске утицаје и идеје. Једна од главних особина српске књижевности овог периода јесу исихастички елементи.
Архиепископ Данило II је својим стваралаштвом у српску књижевност унео дах промене, пре свега у структури житијног жанра, али и на идејном плану. Он је написао прво житије посвећено једној жени у српској књижевности, а то је Житије краљице Јелене Анжујске.
Поред веома значајних писаца и њихових дела која су се појавила током XIV века, а поменућемо Теодосија, потом монахе Јефрема и Силуана, инока Исаију, у истом периоду се појавило и једно дело које подједнаку важност има и у области законодавства и у области књижевности, а то је Душанов законик.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
проф. др Маја Анђелковић, историчар књижевности
проф. др Наташа Половина, историчар књижевности