Након пада Смедерева 1459. године и Босанске државе, од српских земаља, наредна на удару нашла се држава Стефана Вукчића, херцега од светог Саве. Падом Новог и Херцеговине, Зета под Црнојевићима остала је једина непокорена српска држава. У таквим историјским околностима настаје прва државна штампарија на Цетињу, на Словенском југу.
„Октоих првогласник“ штампан је као прва књига Цетињске штампарије, чији је власник био господар Зете, Ђурађ Црнојевић, који је владао од 1490. до 1496. године. „Октоих“, односно „Осмогласник“ јесте богослужбена књига у којој се налазе песме за сваки дан у седмици распоређене у осам гласова. Подељен је у две књиге – првогласник (у коме су песме од првог до четвртог гласа) и петогласник (у коме су песме од петог до осмог гласа). Цетињски Осмогласник припада потпуном Октоиху који се зове и Параклитик.
У условима смањених могућности да се оружано супроставе моћном непријатељу са истока. Услед чињенице да западне хришћанске земље не показују превелико интересовање за Балканско полуострво. На темељима Немањићког средњовековног задужбинарства прво господар Иван, а потом и његов син Ђурађ Црнојевић крећу у борбу за очување српског имена и презимена. Схвативши да су најбољи начин у том тренутку за одржање православља и српства биле богослужбене књиге, на Цетињу од 1494. године у наредних скоро три године ради ћирилична штампарија под будним оком свештеноинока Макарија и седморице монаха, помагача.
Подржани пројектом од стране Министарства правде – Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Телевизија „Храм“ је током периода јул-децембар 2024. године урадила документарни филм „Октоих првогласник – прва српска штампана књига“, у коме је настојала да у разговору са еминентим стручњацима и познаваоцима ове важне теме српске историје, користећи се стручном литературом и архивом, представи гледаоцима на који начин је и како ова књига помогла да се одржи српски народ у временима ропства. Како је њен изглед и састав послужио и другим крајевима и штампаријама на Балкану да уреде темељну књигу. О разлозима настанка штампарије, насловима који су штампани, доступним примерцима до данас сачуваним, одређеним контроверзама које постоје везано за место постојања штампарије у филму су говорили Митрополит црногорско-приморски Јоаникије Мићовић, проф. др Исидора Бјелаковић, секрета Одељења за књижевност и језик Матице српске, др Милена Мартиновић, археограф, конзерватор, проф. др Виктор Савић, научни саветник Института за српски језик САНУ и проф. др Борис Стојковски, историчар, Филозофски факултет Нови Сад. У филму су коришћени делови текста Октоих – „Целомудрености наставник, туге ослободитељ, помирење са Богом!“ аутора протојереја Петра Бикара објављен у листу Православне Епархије бачке „Виноград Господњи, година двадесета, број 4, Нови Сад. Велику захвалост дугујемо и игуману Јефрему и братству Манастира Свете Тројице – Стањевићи код Будве као и господину Јовану Маркушу са Цетиња.
„Као што је боље да Сунце престане да сија него да Псалтир престане да се чита, по богомудрој речи Светог Јована Златоуста, тако је у наше дане како је писао блажене успомене епископ Атанасије Јевтић боље да исто то Сунце нестане него да Осмогласник буде предан забораву.“ Цетиње као вековна луча слободе центар је и духовног отпора српског народа. Каснија рукописна, односно штампана делатност у Срба у време Божидара Вуковића или након обнове Пећке патријаршије помогла је очувању српског имена и презимена кроз векове живота под различитим империјама и освајачима.
