АрхивЦрквени великодостојници, свештеници, монаси и монахиње заједно са народом подносили су све страхоте рата и настојали да својим делом у тим мрачним временима буду крмароши, заштитници, вођи. Због своје улоге у великом броју су на најсвирепији начин убијени. Као опомена другима и путоказ какав их крај чека. Међутим, они су својим страдањем и били путоказ народу како се воли своје мило православље и како се воли своје српско име. Све ове познате чињенице су нас навеле на потребу да се као телевизија у нашој мери одужимо страдалима и наше гледаоце подсетимо на минуле догађаје и људе који су у њима нестали, али вечно живе у нашим молитвама и спомену.
Архив
Други светски рат на простору Југославије завршен је 15. маја 1945. године. До данас нису утврђене прецизне цифре о броју страдалих Срба. Никада нису све жртве пописане. Грубе процене говоре о бројкама преко 1.700.000 страдалих. Само за архипелаг логора Јасеновац, који је био огромна фабрика смрти, процене убијених крећу се од 80.000 до 700.000 Срба. Основни задатак комунистичких власти још од уласка партизана и „Црвене армије“ у Београд у октобру 1944. био је да се, како су они говорили, дотуче „великосрпски шовинизам“. Нова држава сурово је прогонила своје противнике. Тајна полиција Одељења за заштиту народа или по злу познатија као ОЗНА вршила је масовна и тајна стрељања хиљада људи. Процењује се да је након рата у Србији у дивљим чишћењима страдало преко 70.000 њених грађана, махом Срба који су припадали грађанском слоју који није прихватао идеје Комунистичке партије Југославије. Српска Православна Црква пролазила је, и у рату и после њега, кроз тешка искушења. Од комунистичких ликвидатора само је у току рата убијено преко 213 свештеника и монаха, а у првим поратним годинама још њих 62, укупно више него што су усташе поклале у погромима и логорима. Рушене су цркве и често на њиховим темељима подизани партизански спомен храмови. Цркви је одузета непокретна имовина: око 70.000 хектара земље и већина објеката у њеном власништву. Патријарх Гаврило Дожић, за време рата био је у интернацији и концентрационом логору Дахау.
Архив
Прогони свештенства и владика нису престајали ни после званичног уређења односа државе и цркве. Блажене успомене епископ Атанасије је рекао: „У историји Хришћанске Цркве верне хришћане и свештенике хришћанске прогонили су и мучили многи гонитељи, а нарочито безбожни Римљани, од Нерона до Декија и Диоклецијана. Наш црквени календар препун је имена тих Страдалника и Свештеномученика. После су тако исто Турци прогонили и мучили православне хришћане и нарочито свештенике. Страдањем је испуњена сва Библија, а и сва историја рода људског, али није свако страдање спасоносно, него само оно које је Бога ради и на правди Бога, како каже наш православни Српски народ, који је као ретко који народ страдао од комуниста.“
О страдању Српске Православне Цркве у 'дарованој слободи' разговарали смо у емисији са гостима: протођакон Далибор Мидић, директор Архива Српске Православне Цркве, др Радован Пилиповић, историчари Института за савремену историју у Београду, др Бојан Димитријевић и др Немања Девић и историчар Центра за друштвену стабилност Мср Огњен Карановић.
Уторак 7.6. од 21:10 часова на каналу ТВ „Храм“.
Аутор серијала: Сава Самарџић, историчар
