ПЕТАК, 6. 4. 2018 - 12:03

Извор: Православље

О Патријарху Павлу и Соко Граду

Године 1999. Нато пакт је без сагласности Савета безбедности Уједињених нација бомбардовао СР Југославију. Господин Хорст Вробел, власник међународног Музеја ветрењача и воденица из Гифхорна (Немачка), велики пријатељ Владике Лаврентија и српског народа, у знак неправде која се после 50 година поново чини према српском невином народу и од стране његових сународника, одлучио је да поклони један велики крст - симбол страдања.

Телевизија Храм
Соко Град

Тим поводом Његова Светост Патријарх Павле допутовао је у манастир Светог Николаја српског испод Сокола 23. 2. 2000. године.
Сутрадан, 24. марта, на годишњицу Нато агресије, Патријарх Павле, са Епископом Лаврентијем и бројним свештенством, у присуству мноштва верника служио је Свету Литургију и одржао парастос за све српске жртве.
Након тога, отишли смо до Љубовијског мотела, где се на пољани налазио монументални крст тек допремљен из бродоградилишта Мачванске Митровице. Крст је саграђен од челика, висине 13,5 метара, тежак 2,200 килограма. По ивици позлаћен двадесетчетворокаратним златом.
Ту га је осветио Његова Светост уз саслужење Епископа Лаврентија, монаштва, свештенства, у присуству дародавца г. Вробела и око десетак хиљада верника.
Његова Светост се обратио присутнима:
"Морамо се одржати као народ, али не само да опстанемо биолошки, него да опстанемо као народ достојан свега, и српског имена и православља. Молимо се и молићемо се Богу да ни једну земљу у свету не снађе оно што је снашло нас, и што још траје. Молимо се Свевишњем да дарује слободу и нама и непријатељима нашим. Слобода и благослов Божји потребни су свима, иако неки не знају шта раде. Крст на Соко Граду треба да опомиње нас и оне који ће доћи после нас. Васкрсења нема без смрти. Син Божји је био распет. Умро је на крсту, али је после три дана Васкрсао. Његово страдање осмишљава свако страдање за истину, правду и љубав. То нека и данас буде порука."
Након дивне поруке Патријарха Павла, обратио се и Владика Лаврентије рекавши: "После годину дана, Богу хвала, видим поново раздрагана, насмејана лица свога народа. Хвала вам што сте по оваквом времену у огромном броју дошли, данас када немамо ни аута ни бензина, али у нашим срцима, Господу хвала, трепери кандило вере које нам даје снаге да истрајемо. А наш Свети Сава и добри Господ помоћи ће нам..."
Господин Вробел је захвалио на разумевању и одмах прихваћеном предлогу Владике Лаврентија о подизању крста. "Моја жеља је данас остварена. Делим са вама сва ваша страдања која су вам од силника наметнута."
После тога пилоти РВ и ПВО, из састава 890. мешовите хеликоптерске јединице, закачили су велики крст и испод транспортног хеликоптера и преко суседних висова пренели га према највишој тачки Соко Града. Ово је поздрављено бурним усклицима, сузама радосницама и бурним аплаузом масе присутних.
Била је то слика за незаборав и памћење до краја овоземаљског живота.

Повезане вести