УТОРАК, 18. 8. 2020 - 12:58

Извор: ТВ Храм

Духовник - Који су то послови у данашње време благословени?

Питање за духовника: “Који су то послови у данашње време благословени? Поприлично је тешко наћи посао данас, и још кад се мора бирати да буде благословен од наше цркве избор се знатно сужава.”

Одговор духовника: 

Сваки посао који не укључује директно кршење Божијих заповести може бити благословен. Може се обављати часно и поштено, а може се обављати и непоштено и нечасно. У том случају такав посао не би био благословен. На пример лекар може да обавља свој посао часно и поштено, старајући се да помогне пацијенту као што би помогао свом најрођенијем. Но понеки лекар ће можда тражити од пацијента или његове родбине да му прво дају новаца или какву услугу па се тек онда потруди да помогне пацијенту. Такав посао му неће бити благословен, без обзира што је посао лекара да помаже људима. Овде наравно не мислим на лекаре који раде у приватним ординацијама. Подразумева се да услуга лечења не мора да буде бесплатна. Ипак ако постоји нека цена, онда треба да је јавна и иста за све.

Исто тако и залагање лекара треба да буде исто за све пацијенте који су платили цену. Ако лекар већ прими плату која му следује за обављање овог посла, а додатно тражи још нешто како би радио са потпуном ангажованошћу, те ако без додатног дара не ради све што је у његовој моћи, онда обавља свој посао непоштено и нечасно.

Светом Јовану Крститељу долазили су људи из различитих професија питајући га за савет. Он није одбацивао никог од оних који су му долазили већ је свакоме давао одговарајући савет. На пример долазили су му цариници. Њихов посао био је да убирају порезе од својих сународника за рачун окупатора. Због тога се та професија сматрала за срамоту и сасвим сигурно није била ни најмање омиљена међу црквеним старешинама. Већина јевереја је на царинике гледала с презиром, па су и самом Христу замерали: “Зашто са цариницима ваш учитељ једе и пије?”. Ипак Свети Јован Крститељ им је говорио: “Не тражите више од онога што вам је заповеђено.” Пошто је то занимање било тако презрено, већина честитих људи није хтела да га обавља. Природно много оних мање честитих се пријавило да обавља овај посао. Они су често тражили више него што је било прописано законом и тај вишак су задржавали за себе. То им је била надокнада за сав презир који су трпели од својих сународника. Такво обављање овог посла свакако да је било грех, али тај грех није био саставни део посла. Стога Свети Јован им није казао: “Напустите тај посао и немојте га више обављати.” Не, он им је рекао: “Радите онако како вам је заповеђено. Не тражите више од тога.” Јасно је дакле да је било могуће обављати посао цариника на частан и поштен начин.

Када су му се обратили војници за савет, није им рекао да напусте тај посао. Рекао им је: “Будите задовољни својом платом и никога не злостављајте.” То значи, у рату нападај и повређуј непријатеље па ако је потребно и усмрти непријатеља, али немој своју снагу и борилачке вештине да користиш како би отимао од оних који ти нису непријатељи. Било је у ратовима оних који су се јављали добровољно да иду на фронт у намери да заштите своје најмилије од ратне опасности. Било је и оних који су се јављали добровољно да иду на фронт али у нади да ће тамо моћи некажњено да пљачкају, силују и чине друге непоштене ствари за које би у нормалним околностима ишли у затвор. И једни и други су може бити били на истом месту, и радили готово исту ствар. Но сигурно је да су они први обављали благословен посао, док су они други чинили безакоње.

Оно што одређује да ли је неки посао благословен или не, пре свега су мотиви онога који обавља тај посао. Уколико су мотиви добри и благословени, онда је и посао такав. Ако су мотиви грешни онда је и сам посао грешан. Наравно ово се не односи на послове који се састоје у директном кршењу Божијих заповести. Не може се часно и поштено обављати пљачка, или убиство или блудничење. Не може се часно и поштено продавати дрога или држати коцкарница. Када сам посао не подразумева кршење Божијих заповести, онда су лични мотиви ти који одређују да ли је посао благословен или не.

Није увек лако наћи начин да се посао обавља честито и поштено, да буде Богу угодан. Али за већину послова постоји начин да се обавља по Богу. Упитај себе: “Како би Свети Сава поступио на мом месту?” Сасвим сигурно да би Свети Сава или било који други светитељ нашао начин да обавља тај посао тако да не буде противан Богу. На пример: новинар не треба да пише оно у шта сам неверује да је истина. Ако се као човек превари и мисли да је истина нешто за шта се касније испостави да није било истина, није погрешио ако је написао оно у шта је веровао. Али ако зна да нешто није истина, или зна да нешто није проверено, али напише као да је то истина и да је поуздано проверено, онда не обавља свој посао по Богу.

Ако адвокат заступа интересе свог клијента који је може бити и крив. Не треба да лаже, али не треба ни да износи баш све што зна а што није у интересу његовог клијента. На тужиоцу је да докаже кривицу. Ако кривица не може бити доказана, онда је боље да буде стотину криваца на слободи, него ли да један невин буде неправедно осуђен. Кад би Богу било угодно да све кривице буду доказане и разоткривене, Он би у трен ока тако учинио. Ако Бог већ допушта да се неки кривац извуче због недостатка доказа, онда није непоштено ни нечасно да адвокат користећи своје познавање закона, спречава да се његов клијент осуди без довољно доказа. Посао адвоката и свих оних који раде у правосуђу је брига о правди земаљској, правди овога света. То није она вечна и небеска правда. За ту вечну, небеску правду верујемо да је у Божијој руци и да ће на крају времена та правда бити у потпуности задовољена. Нико се на страшном суду неће осећати неправедно осуђен. Сви људи ће тад погледати и потврдити да је праведно све што је досуђено. Господ каже у Јеванђељу: “Подајте цару царево, а Божије Богу.” Дакле, посао адвоката је да брани овоземаљску правду користећи се овоземаљским законима, а да ону небеску правду препусти Богу.

Ако се неки економиста труди да увећа капитал свог послодавца не значи да тиме пројављује среброљубље. Среброљубље ће показати ако се некад реши да учини нешто непоштено како би увећао капитал. Среброљубље ће показати ако му се пружи прилика да учини какво добро дело, али радије изабере да задржи свој новац и не потроши га на то добро дело. При том човек који ради на радном месту економисте у неком предузећу, не поседује новац предузећа те и има и дужност да са тим новцем располаже само онако како је за предузеће најповољније.

Продавац у продавници обавља свој посао поштено и часно ако не закида својим купцима, ако не забушава због лењости и не наноси тако штету свом послодавцу. Шта ће купци урадити са купљеним стварима не спада у одговорност продавца. Ако се у бутику продаје нека хаљина, и нека жена купи и обуче ту хаљину те потом учини блуд у тој хаљини, није крив продавац хаљине. Ако продавница продаје ствари које су искључиво намењене блуду, онда боље не буди продавац у таквим продавницама. Али ако је то продавница у којој се продаје мини хаљина, не брини се што ће нека жена можда учинити блуд у таквој хаљини.

Помисли да ће се можда нека због такве хаљине поштено удати и живети у честитом и Богом благословеном браку рађајући мноштво будућих становника Царства Небеског. Зашто би унапред замишљали оно најгоре? Опет напомињем да то не значи да је продавац дроге слободан од одговорности јер оно што он продаје служи директно на пропаст купца. Иначе ако би продавац у свакој продавници био одговоран за све што купци погреше, онда никаква трговина не би била благословена. Продавац аутомобила не би могао да буде сигуран да ауто који прода неће бити коришћен у нечасне сврхе, да неће неког убити. Продавац горива на пумпи такође не би никад могао да буде сигуран да ће купац купљено гориво искористити на неко добро дело, а не на неко безакоње.

Бог је створио човека начинивши му и душу и тело. Спортови који наглашавају развој тела нису сами по себи нешто рђаво. Тело је дар Божији и ако неко ради на томе да тај дар усавршава не греши и не чини ништа непоштено нити нечасно. Ако то ради са неком нечасном намером, онда такав посао неће бити благословен. Али ако намере нису нечасне, онда обликовање и усавршавање тела није за осуду. Тако да они које раде на таквим радним местима могу да обављају свој посао поштено и Богу угодно.

Из твог питања стичем утисак да ти је можда неки свештеник или монах сугерисао да су неки од ових послова неблагословени. Веруј да ти је само рекао своје мишљење и да то мишљење није утемељено на учењу Цркве. То није став Цркве већ само неких појединаца који свакако имају право на своје мишљење и свој став. Но ако се питаш који су послови благословени од наше Цркве, онда знај да су то сви они послови који нису директно скопчани са нечим што је противно Богу. Надам се да сам ти са свим овим примерима појаснио како треба да о томе размишљаш. Најчешће није проблем у самом радном месту, него у мотивима којима се руководе они који тај посао обављају. Ако су ти мотиви исправни и Богу угодни, онда ће и твој посао бити богоугодан.

Повезане вести

Одговор духовника