ТВ ХрамПИТАЊЕ: Помаже Бог! Оче, како да престанем са понављањем одређеног греха? Иако га исповедим, ја поново падам у исти грех изнова и изнова. Мислим да нисам свестан тежине тог греха или немам довољно снаге у себи да му се одупрем. Молим за духовни савет (у питању је грех рукоблуда).
ПИТАЊЕ: Шта ако човек живећи по Божијим правилима, уклањајући се блуда и телесних потреба остане дуго у апстиненцији, а касније се ожени и напред узрокује то немогућност репродукције проширења лозе. Како да се у читавом том погледу нађе начин.
ПИТАЊЕ: Помаже Бог! Имам 28 година и још увек нисам ступила у интимне односе са мушкарцем. Не због тога што немам потребу, него зато што бих волела да се у потпуности предам мушкарцу за кога ћу се удати, који ће ме искрено поштовати и ценити. Занима ме, шта Православље каже поводом тога? Наилазила сам на различита мишљења и на различите одговоре, од стране свештених лица. Хвала на одговору и Бог вам помогао!
ПИТАЊЕ: Помаже Бог! Занима ме о предбрачној чистоћи/уздржању. Као вјерник требам ли инсистирати на томе и како се поставити ако имам дјевојку којој је то страно?
ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Ево још неколико питања везаних за блуд, рукоблуд и предбрачне односе. О предбрачним односима сам већ нешто рекао у претходном одговору стога ћу сад нешто рећи о греху рукоблуда и блуда уопште.
Створивши човека и жену, Бог им је заповедио рађајте се, множите се и напуните Земљу. Рађање деце, и потом брига око њих, неговање и васпитавање нису нимало једноставни ни лаки задаци. Они који су децу рађали, неговали и васпитавали знају како све ово може понекад бити исцрпљујуће и чак довести човека до ивице очајања. Замислимо свет у коме секс не би пружао никакво задовољство људима. Колико би се њих заиста решило да испуне Божију заповест о рађању и множењу људског рода? У већини развијених земаља данас видимо ситуацију у којој више људи умире него што се рађа. Ово је наравно последице употребе разних средстава која спречавају рођење детета. Али из тога можемо извести закључак да би у свету у коме сексуални односи не пружају никакво задовољство, људска врста изумрла сама од себе, јер би било много мање оних који се одлуче да рађају децу него што је оних који умиру било због болести или због старости.
Знајући унапред за све ово, Бог је наша тела тако осмислио да је рађање деце тесно повезано са одређеним осећајем задовољства. Усадио је у наша тела јаку и неутољиву жељу за другим полом. То нам је Бог дао како би нам олакшао испуњавање тешке заповести о рађању и множењу.
Шта бива када неко чини рукоблуд? Он као да каже Богу, ја желим за себе само онај осећај задовољства, а за твоје заповести ме баш брига. То исто се дешава и ако у односе ступају мушкарац и жена који нису у браку и не желе пород. Овакав однос према Богу није добар. Нико од њих неће на овај начин наудити Богу. Уместо да имају Бога за свог пријатеља и савезника, за помагача, они сами себе удаљавају од Бога и одбацују Његово пријатељство, одбацују Његову помоћ. Бог пак није насилник те им се неће наметати него ће их препустити да чине што хоће. Удаљујући се од Бога, они полако губе и онај осећај задовољства који је Бог дао људима као олакшавајуће средство за испуњавање Његове заповести. Отуда такви људи после неког времена осећају неутољиву глад за тим осећајем задовољства. Како им више природни односи мушкарца и жене не пружају онолико задовољства колико њихов апетит захтева, они покушавају да пронађу додатно задовољство у чињењу свакојаких перверзија. Колико год се трудили да задовоље своје телесне прохтеве у томе не успевају него остају гладни и смрт их често налази у крајњем очајању.
Ту унутрашњу глад, ту чежњу за осећајем задовољства, најбоље је замислити као некакву дивљу звер која живи затворена у нама. Кад је гладна, та звер нас изнутра гризе и чупа те осећамо похоту. Похота нас наводи да ту звер некако умиримо, да је нахранимо. Ако учинимо рукоблуд, или ако се наслађујемо гледањем порнографије или обнажених људских тела на билбордима, или на улицама, ми ту звер хранимо и она се на тренутак умирује. Међутим, након неког времена, тако нахрањена звер постаје већа и снажнија. Њени напади постаће интезивнији. Похота у нама расте и биће потребно још више хране да је умиримо. Ако јој опет ту храну пружимо, она ће још порасти, бити још гладнија, и тако у недоглед. Оно што заиста треба да урадимо како би смо се од ове звери избавили је да престанемо да је хранимо. Испрва ће она бурније негодовати и стварати у нама већи немир, али ако будемо упорни, она ће мало по мало, оставши без хране, слабити и смањивати се. Њени напади биће све слабији и све ће лакше бити да им одолимо.
Шта је онда храна за ову звер? То су сви призори који у нама буде похоту. Све слике, сви звуци, све што нашу машту наводи на ову тему. У данашње време, готово је немогуће изаћи на улицу а да се не наиђе на нешто што распирује ову страст. Када би се борили само сопственим снагама, нико се од нас не би спасао. Стога нам је неопходна Божија помоћ у овој борби. Као што сам већ више пута рекао, Бог није насилник и не намеће своју помоћ никоме. Да би смо добили од Бога помоћ, неопходно је да је затражимо. Бог види сву дубину наше душе стога није довољно да само речима затражимо “Боже помози”, него морамо ту помоћ тражити свим својим бићем. Онај ко свесно чини рукоблуд, говори Богу: “Не треба ми твоја помоћ”. Стога ако желиш да се избавиш од ове напасти, пре свега донеси чврсту одлуку да више никада не учиниш рукоблуд по својој слободној вољи. Нико те не може натерати да учиниш рукоблуд, то је увек у твојој слободној вољи. Пре свега да би то учинио мораш да се негде усамиш. То нећеш ни помислити да учиниш на улици и међу људима. Стога ако осећаш напад похоте толико снажан да ти се чини да му не можеш одолети, устани и отиђи међу људе где ти сама околина неће дозволити да тако шта учиниш. Ако је ноћ и нема друштва где би могао отићи, истуширај се хладном водом, направи онолико земних поклона колико ти снага дозволи. Завапи Богу за помоћ. Ако све ово будеш чинио, твоја жеља да савладаш похоту неће бити само на речима, него ће се усадити у дубину твоје душе и Бог који види све тајне људксог срца, видеће ту жељу у теби и помоћиће ти брзо. Такви напади, никада не трају дуго. Ако и потрају, њихов је интезитет најјачи на почетку, и за кратко време знатно ослаби. Бори се свим својим бићем да одолиш том најинезивнијем нападу и Бог ће ти убрзо помоћи те ће остатак битке бити лаган за тебе.
Ако ти очи падну на какву саблажњиву слику која у теби буди похоту, постарај се да што је могуће пре скренеш свој поглед. Бог зна да ти ниси крив што се такав призор нашао пред твојим очима, и ако види да ти истог трена скрећеш поглед и не желиш да даље гледаш, онда се у дубини твог срца утврђује жеља да савладаш похоту. Бог који то види, помагаће ти још више, те ће ти борба бити све лакша. Ако се пак заинтересујеш за такав призор, те не скренеш поглед, него станеш да се наслађујеш посматрањем, тиме у дубину свог срца усађујеш жељу за похотом. Бог кад види такво твоје унутарње расположење, неће више веровати твојим речима кад будеш вапио за помоћ у борби против похоте, него ће те препустити тој жељи. Врло је важно да имаш на уму и ово. Ако се будеш потрудио да на описан начин сузбијеш похоту у себи, и у дубину своје душе усадиш жељу за победом над похотом, Бог ће ти помагати и може ти се учинити да си похоту већ сасвим победио и да она није тако опасан противник. Тада ти можда дође помисао како није тако опасно ни страшно да мало погледаш неки саблажњив призор. Пази се јер чинећи то одбацићеш од себе Божију помоћ, и онда ћеш морати сам да се бориш са похотом. Тада ћеш увидети да је она и даље јак противник и да борба са њом без Божије помоћи није нимало лака. Пази се и да не помислиш како си сам својим снагама савладао похоту, јер ће и та помисао да удаљи Божију помоћ од тебе. Буди дакле, истрајан у овој борби. Никада не дремај и не заваравај себе као да си тобож већ на сигурном. Благодари Богу који ти у свему помаже и старај се да ни под каквим условима и никада не учиниш нешто што би било супротно жељи да победиш похоту. На тај начин Бог ће ти увек бити помоћник и временом ће похота у теби ослабити те ће ти бити лако да се избориш с њеним нападима.
Шта ако ти неки лекари кажу да ћеш ако се дуго будеш уздржавао изгубити плодност? Пре свега ако је организму неопходно да се испразни од семена, то ће се догодити природно у току сна. На тај начин у томе неће учествовати твоја слободна воља и то неће истиснути из твог срца жељу за савладавањем похоте.
Друго требало је већ давно да се ожениш, а не да чекаш толике године. Са годинама ће и твоја плодност слабити. Ако дакле мислиш да се жениш онда чини то што је могуће пре.
Шта ако твоја девојка нема иста уверења када је реч о предбрачним односима? Постављаш себи погрешно питање. Ако те она истински воли и ако ти њу волиш, питање уздржања од предбрачних односа ће се само од себе решити. Или се венчајте или чекајте до венчања. Ако те не воли толико да би била спремна да чека до венчања, онда таква веза унапред нема шанси да опстане.
Девојци која још није нашла себи мужа и није ступала у предбрачне односе. Ако желиш да се удаш учини што до тебе стоји да се то догоди. Немој очекивати да ће се појавити младожења на твојим вратима. Мораш да излазиш међу људе. Кажи искрено и отворено свим својим познаницима и пријатељима да желиш да се удаш што пре и да још увек ниси нашла правог човека. Ако се сви они распитају о потенцијалним младожењама и свакоме од њих дају твој контакт, повећаваш шансе да нађеш себи мужа. У данашње време можда и неће бити сасвим необично да се и сама директно обратиш и упознаш са момцима који ти изгледају као потенцијални кандидати. Можда ће те ово учинити смешном у очима неких, али је довољно да наиђеш само на једнога коме ово неће бити смешно и који може бити и сам трага за таквом девојком. У сваком случају не губи време. Као што видиш постоје момци који се брину што њихове девојке немају исти став по овом питању.
Чувајте се блуда и свега што храни похоту. Постарајте се да се жените и удајете што је могуће пре. У данашње време школски систем и читаво друштво је знатно померило узраст у којем млади ступају у брак. Не дозволите да вам било какве спољне околности одлажу ступање у брак. Уколико се неке препреке не могу савладати, можда их можете заобићи. Ако будете чекали да све обезбедите и стан и посао и ово и оно, лако се може догодити да вам живот прође у покушајима те да никад не ступите у брак. Можда је неопходно да браку дате већи приоритет у односу на све те друге ствари које су пожељне и примамљиве, али можда ипак нису есенцијалне. У осталом имајте наду у Бога да ће вам помоћи око подизања деце ако их родите. Можда вам и неће бити помоћи све док се то не догоди.
