Црквени календар за среду 12. 06. 2019.

Преподобни Исакије Далматски

Преподобни Исакије исповедник.

У време цара Валента би велико гоњење Православља од стране аријана, које и сам цар помагаше. Чувши за ово гоњење, Исакије, пустињак негде на Истоку, остави пустињу и дође у Цариград да храбри правоверне и да изобличава јеретике. Баш у то време пође цар Валент с војском на север против Гота, који се од Дунава спуштаху ка Тракији. Исакије изађе пред цара и рече му: "Царе, отвори цркве правоверним, и Бог ће благословити пут твој!" Но цар се оглуши о старца и продужи пут свој. Сутрадан опет истрча Исакије пред цара и опет му понови опомену своју, и умало цар не послуша старца, да га у том не спречи неки његов саветник припадник Аријеве јереси. Трећи дан истрча Исакије пред цара, ухвати коња царевог за узду и мољаше цара, да да слободу Цркви Божјој, и прећаше казном Божјом, ако се успротиви молби његовој. Разјарен цар нареди те старца бацише у неку пропаст од блата и трња. Но ангела три јавише се и извукоше старца из пропасти. Четврти дан изађе Исакије пред цара и прорече му грозну смрт, ако не да слободу православним: "Говорим ти, царе, одвешћеш војску на варваре, но нећеш одолети варварима, побећи ћеш испред њих, али ћеш бити ухваћен и жив сажежен". Тако се све и зби. Варвари исекоше грчку војску као траву, а цар побеже са оним својим саветником, аријанцем, и сакри се у једну кошару. Варвари стигоше на то место, и сазнавши где је цар, опколише кошару, и запалише је, и изгори цар Валент са саветником својим. Потом се зацари цар Теодосије Велики, који чу за Исакија и његово испуњено пророчанство. Призва га цар к себи и поклони му се. Пошто се мир зацари у Цркви, и аријанци бејаху прогнани, хтеде се Исакије вратити у своју пустињу, али би умољен те оста у Цариграду. Неки велможа Сатурнин сагради му обитељ где се старац до смрти подвизаваше, чинећи многа чудеса. Обитељ се напуни монасима и постаде великим манастиром. Пред смрт Исакије одреди за игумана Далмата, ученика свога, по коме се та обитељ доцније и назва далматска. И пресели се богоугодни старац Исакије око 383. године у вечност, да се наслађује гледањем лица Божјег.

Тропар (глас 8):

У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, 

желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Исакије, радује се дух твој.

Света Макрина

Баба светог Василија Великог. Беше дивна по уму и благочешћу своме. Ученица светог Григорија Неокесаријског чудотворца. У време Диоклецијана напустила дом свој, и са својим мужем, Василијем, крила се по шумама и пустињама. Њихово имање буде конфисковано, но они нису за тим жалили. Лишени свега осим љубави према Богу они се настане у једној прастарој шуми, где проведу седам година. По Божјем Промислу козе су се спуштале с планине и давале се њима, и тако су се хранили. Скончали су обоје мирно у IV веку после премногих страдања за веру Христову.

Исакије ко пророк Илија 
Врлином се слично сунцу сија, 
Цара моли, цару прети зломе, 
Што пркоси Богу великоме: 
— O мој царе, на кога си усто 
Царство твоје остануће пусто, 
Што ратујеш са свевишњим Богом, 
Прах и пeп'o под Његовом ногом! 
C војском ходиш на љуте варваре 
У своју се силу надаш, царе! 
Сила твоја слична малом мраву, 
Ko je c Богом, има силу праву. 
У два рата кренула ти нога: 
Против људи и противу Бога. 
Све ћеш лако са људима бедним. 
Ал' мири сe c Богом непобедним. 
Јерес бацај, Православље држи, 
Јер ћe огањ љути да те спржи. 
Огањ овде и огањ онамо. 
Оба света изгубићеш срамно. 
Цар не слуша свету опомену, 
У рат пође, Бога не спомену. 
У рат пође, из рата не дође — 
Ко зли мирис Валент би и прође, 
A Бог Цркву своју ослободи, 
Исакије Раја се сподоби. 

РАСУЂИВАЊЕ

Реч Божја је храна за душу. Реч Божја је и сила и светлост за душу. Ко чита реч Божју, тај даје души својој храну, силу и светлост. Ко год може, тај треба да чита реч Божју у Светоме Писму, a ко то не може, тај треба да слуша онога што чита. Сви светитељи истицали су корист од читања Светога Писма. Св. Серафим Саровски говори: „Душу треба снабдевати словом Божјим, јер је слово Божје, како вели Григорије Богослов, хлеб ангелски, којим се храни душа, гладна Бога. Но више свега треба читати Нови Завет и Псалтир. Од овога долази просвећивање разума... Врло је корисно читати слово Божје у самоћи, и прочитати сву Библију c разумевањем. За једно такво упражњење, изван других добрих дела, Господ даје човеку милост Своју и испуњава га даром разумевања. Када човек снабде душу своју словом Божјим, тада се испуњава разумевањем шта је добро a шта зло.” 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни свештенства и то: 
1. како та благодат освећује, просвећује и оспособљава човека за дужност пастирску и учитељску, 
2. како она омогућава и опуномоћава свештеника за свршавање осталих тајни. 

БЕСЕДА

о тајни рукоположења 
И они помоливши се Богу метнуше руке на њих (Дела Ап. 6, 6) 

Полагањем руку својих на изабране верне, апостоли су посвећивали епископе, свештенике и ђаконе. Из овога се види да хришћанска вера није само учење него и сила. Није довољно само знати, него треба и силу имати. И није довољно само од људи изабран бити, него треба и од Бога потврђен бити. Да није потребна сила за свештеничко звање, не би потребно било ни полагање руку, него само учење из уста у уши. Полагање руку пак означава предавање права и низвођење силе на избранога. А сила је у благодати Божјој, која утврђује човека, освећујући га и просвећујући. Управо благодат је Божја та која учи, води, пастирствује, и тајнама крепи стадо Христово. Свештеник је сасуд те неисказиве, страшне и сведовољне силе благодатне. Благо оном свештенику који разуме, какве је драгоцености он постао ризница! Благо њему, ако га страх Божји не остави дан и ноћ до последњег издисаја! На земљи нема ни веће части ни веће одговорности од звања и службе свештеничке. Полагањем руку од стране епископа свештеник је дошао у везу са небесним вечним извором благодати и са влашћу апостолском. Он је тиме постао друг у благодати и саслужитељ свих православих свештеника од времена апостолског до данас: са великим јерарсима, са безбројним светитељима, исповедницима, чудотворцима, подвижницима и мученицима. Њега благоукрашава њихово достојанство, но њега бремени њихова заслуга, њихов пример, њихов укор. 

О браћо моја, велика је и превелика служба пастира над словесним стадом Христовим, Он је дужан за све молити се Богу, но и сви верни дужни су молити се Богу за њега. 
О Господе, Врховни Архијереје, подржи свештенике православне благодаћу Духа Твог Светога у снази, у мудрости, у чистоти, у ревности, у кротости, у свакој апостолској врлини. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар

Дан Нови Стари Празник
субота 01. јун 18. мај Свети свештеномученик Патрикије
недеља 02. јун 19. мај Свети мученик Талалеј
понедељак 03. јун 20. мај Свети цар Константин и царица Јелена
уторак 04. јун 21. мај Свети мученик Василиск
среда 05. јун 22. мај Преподобни Михајло Исповедник пост
четвртак 06. јун 23. мај ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - СПАСОВДАН
петак 07. јун 24. мај Треће обретење главе светог Јована Крститеља пост
субота 08. јун 25. мај Свети апостол Карп
недеља 09. јун 26. мај Свети свештеномученик Терапонт
понедељак 10. јун 27. мај Преподобни Никита Исповедник
уторак 11. јун 28. мај Преподобномученица Теодосија Тирска
среда 12. јун 29. мај Преподобни Исакије Далматски пост
четвртак 13. јун 30. мај Свети апостол Јерма
петак 14. јун 31. мај Свети мученик Јустин Философ, Свети Јустин Поповић пост
субота 15. јун 01. јун Свети мученик Никифор; Свети мученик Никифор, Летње (духовске) задушнице
недеља 16. јун 02. јун СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - ТРОЈИЦЕ
понедељак 17. јун 03. јун ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК
уторак 18. јун 04. јун ДУХОВСКИ УТОРАК
среда 19. јун 05. јун Преподобни Висарион; Преподобни Иларион Нови
четвртак 20. јун 06. јун Свети свештеномученик Теодор Анкирски
петак 21. јун 07. јун Свети великомученик Теодор Стратилат
субота 22. јун 08. јун Свети Кирил, архиепископ александријски
недеља 23. јун 09. јун Свети свештеномученик Тимотеј Бруски
понедељак 24. јун 10. јун Свети апостоли Вартоломеј и Варнава (почетак поста) пост