Епархија далматинскаСвето сабрање посебно су увеличале духовне радости када је ђакон Миленко Лошић рукоположен у свештенички чин, а ипођакон Лазар Пријић у чин ђакона. Владика је од срца честитао њима и њиховим породицама и пожелео да успешно и богоугодно обављају службу која им је поверена. -Данас смо рукоположили оца Миленка који је већ дуго овде са нама и који ће остати као свештеник овде у Шибенику, а ја му желим све најбоље и да се испуни оно што смо прочитали у светим молитвама, да до краја добру трку истрчи и наследи Царство Небеско. Исто тако, имали смо рукоположење оца Лазара који је, као и отац Миленко, Далматинац из околине Книна и њему такође желим да се труди као човек и да испуњава заповести Божје и да обојица на многа и блага лета служе Господу и нашем народу, поручио је владика Никодим.
-Ово су дани жалости када бисмо требали да се сећамо нашега блаженога патријарха Иринеја, али упркос томе треба да имамо на уму да је за нас хришћане тај дан када се нађемо пред Лицем Господњим уствари рођендан. То је дан када се све разјашњава, нема више загонетки, ни сумњи да ли Бог постоји и битно је само једно питање које ће нам Господ поставити, а то је да ли га волимо и да ли смо то чинили и током свог земаљског живота. За неке чак, који га нису признавали, у том тренутку то неће више бити битно, јер ће постати свесни Господа, а Он ће из своје превелике љубави прихватити и спасити свакога ко се у томе трену Његовој љубави одазове. Данас смо чули две јеванђељске приче које се могу повезати са овом невољом која нас је сада снашла. То су приче о болести и исцељењу, једна о крвоточивој жени која је излечена у трену када је дотакла Христоса и друга о исцељељу највеће од свих болести, када је Господ оживео упокојену девојку. Оне нам говоре да је само Бог, који је Света Тројица, господар над животом и над смрћу и зато треба увек да се уздамо у Господа, али и да поштујемо све мере које нам се налажу у борби против глобалне пандемије, јер је за нас хришћане светиња живота изнад свега“, поручио је епископ Никодим.
