НЕДЕЉА, 26. 7. 2020 - 14:59

Извор: ПРАВОСЛАВНА МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА

Манастир Морачник прославио славу, богослужио Митрополит Амфилохије

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије служио је 25. јула, на празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице, са свештенством Свету службу Божију у манастиру Морачник на Скадарском језеру, поводом славе ове свештене обитељи.

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА

У архипастирској бесједи Високопреосвећени владика је казао да само оно што је у Исусу Христу, што је Њиме испуњено је истинско и право. Нагласио је да су истински и прави људи они који су Христови, који Христа примају и Њиме живе и дишу, који за Христом ходе као за путом истином и животом те да је тако то било кроз вјекове, тако је данас и тако ће то бити до краја свијета и вијека.

“Христос Господ рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве, савршени човјек нам је открио Оца небескога, научивши нас да се молимо Њему као Оцу небескоме, који је Отац и Његов, који је кроз Њега и преко Њега и наш Отац. Усиновио је људе сам Бог Отац преко Сина свога јединороднога”, бесједио је Митрополит.

Даље је поучио да је у Оче нашу Господ на тајанствен начин открио прво својим ученицима, али и свима нама, тајну Свете Тројице, јер кад кажемо Оче наш који си на небесима, исповједамо Бога Оца, да се свети име Твоје, онда исповједамо Бога Сина чије име је изнад свакога имена, у којем се открива Бог Отац и преко којега се дарује Дух Свети. Кад кажемо да дође Царство Твоје, исповједамо Духа Светога животворнога.

“И на тој великој истини Свете Тројице они су градили свој живот. И на том имену саградили су Цркву Божију, Цркву Христову – тијело Христа Господа чија је глава сам Господ  – вјечну и неуништиву. А сви који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога, постају чланови Цркве Божије једне свете саборне и апостолске”, бесједио је владика, појаснивши да се све то нама открило преко Пресвете Богородице која је чула позив од архангела да ће родити Сина и да ће Му надјенути име Исус, која је заблагодарила Господу што је тога удостојио.

“Кроз Њу и преко Ње јавио се Бог и открио на овој земљи. Пресвета Богородица, Мајка Христова коју прослављамо увијек кад и Њега прослављамо”, рекао је владика, подсјетивши да данас у овој древној светиње на Морачнику, на Скадарском језеру, славимо Богородицу Тројеручицу.

Осврнуо се владика и на сам празник Богородице Тројеручице, Пресвете Дјеве која је спасила Светога Јована Дамаскина, који је о њеној икони написао најљепши текст древних светих отаца, бранећи Свете иконе у то вријеме, када су се обезбожени онда и хришћани одрицали од поштовања светих икона.

“Он је сакрио икону Пресвете Дјеве Богородице везану за лавру Светог Саве Освећенога. Послије кад су му због тога одсекли руку, он Богомајци насликао трећу руку и зато се зове Тројеручица, а Она га је наградила тиме што је зарасла његова посјечена рука”, рекао је владика и додао да је од тада Тројеручица пророштвом била предвиђена да буде дата некоме принцу који ће доћи из далеке земље, што се послије много вјекова испунило, када је Свети Сава Српски дошао у лавру Светог Саве Освећенога. Тада је примио жезал Светога Саве Освећеног, који се и данас чува у Светој Гори, икону Млекопитатељницу, као и икону Тројеручицу.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице остаје у Хиландару до 1347. године, дакле 100 и више година послије престављања Светог Саве (1235) када бива однета за Србију. Данашњи празник је управо дан Њеног поновног тајанственог повратка у Свету лавру хиландарску, чија је она игуманија. Хиландарски монаси од Ње, као Игуманије, узимају благослов за своја послушања.

“Она чува ту Свету лавру Светог Саве и Светога Симеона, а кроз Њу и преко Ње, свукупни наш народ православни кроз вјекове. Њена благодат и сила је стигла код нас овдје, да нас помилује том трећом благословеном руком, да нам зацијели наше ране, да нас укријепи у вјери у Сина Њенога јединороднога.”

Митрополит је пренио благослове Преосвећеног владике пакрачко-славонског г. Јована (Ћулибрка), који је био настојатељ ове обитељи и остао под тим називом до данас. Како је казао Митрополит, јер обједињујући Славонију страдалну и мученичку са овом светињом, он обједињује Јасеновац, мученичко и страдално мјесто гдје су стотине хиљада пострадали за Христа Господа и за Мајку Божију, са Лавром хиландарском и Богородицом Тројеручицом.

Архиепископ цетињски Амфилохије се осврнуо на претварање Свете Софије у џамију и јучерашње обнављање исламске службе у храму који је посвећен Светој Премудрости Божијој Христу Господу

“Тај величанствени храм је симбол Христовог присуства у овоме свијету, један од најљепших храмова из времена Цара Јустинијана који је последњих 4-5 вијекова био претворен у џамију. Али је Кемал Ататурк имао разума и мудрости од Бога, да се тај храм отвори за све, и за хришћане и за муслимане, да на тај начин буде знамење свеукупнога свијета. Међутим, нажалост, у ово наше вријеме поново је преовладала политика над разумом и мудрошћу па је поново претварају у џамију.”

Како је нагласио по узору на Свету Софију – Храм Премудрости Божије у Цариграду – подигнути су многи други храмови, али и многе џамије, широм свијета па и код нас. Издвојио је величанствени Храм Светога Саве на Врачару, који је задужбина свеукупног нашег народа, као храмове Христовог Васкрсења у Подгорици и Светога Јована Владимира у Бару.

“Нека био Господ утврдио нашег Патријарха Вартоломеја чија је Црква ромејска на распећу од 1453. година, нарочито пострадала двадесетих година прошлога вијека када су милион и по православних хришћана са Истока протјерани и разишли се по читавом свијету”, помолио се Митрополит.

На крају бесједе закључио је да је Пресвета Дјева изњедрила Господа и сву љепоту којом је земља украшена, као што изњедрила Богородицу Тројеручиицу која нас утврђује да будемо једне мисли са Исусом Христом, као што нам каже Свети апостол Павле.

“Да служимо Господу свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и да Га волимо. А у исто вријеме да љубимо једни друге као што је Христос нас заволио својом вјечном љубављу, која се дарује и не тражи своје, која се жртвује. Та христолика љубав која се жртвује је оно што је мјера нашега људскога живота овдје на земљи. Да и ми таквом љубављу волимо и Господа и таквом Христовом љубављу да волимо једни друге”, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије.

Весна Девић

Повезане вести