ТВ ХрамЊегово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, служиo je свету архијерејску Литургију на празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2024. године, у параклису посвећеном овом празнику на Институту "Мајка и дете".
Епископу Илариону саслуживали су презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству верног народа Божијег.
У беседи, Преосвећени Епископ је рекао да је ово дан сусрета за који смо створени. Човек је створен да буде биће сусрета, да буде биће коме ће се сусрести и видљиво и невидљиво, биће у коме ће се сусрести оно што се опажа чулима и оно што се сагледава само умом, биће у коме ће се сусрести створено и нестворено. Најузвишенија тајна је да онај који је створен, који треба да прими у себе нествореног и да постане причасник вечног живота, да постане причасник божанске природе телесно. Тежња ка том блаженом животу се зове тежња за спасењем. Човек осећа да је у стању болести, стању пада, стању нецеловитости и њему треба исцељење, њему треба да има пуноћу живота, да има осећај да је границе свога бића померио, заправо треба му она права, изворна слобода. Човеку у срцу као да је усађено обећање да није само земља наш дом, да је и земља благословена, Богом створена, али да постоји нешто много више. Човек је створен да буде биће које ће непрестано да помера границе, да буде уздигнут ка вечности, да гледа ка вечности.
На крају свете Литургије, освештани су славски дарови и преломљен је славски колач поводом славе параклиса.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм* * *
Сретење Господње
ТВ Храм
У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит. 12, 2—7; Исход. 12,2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Деву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: сад отпусти слугу Твојега, Господе, јер видјеше очи моје спасеније Твоје. Још рече Симеон за Христа Младенца: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, срдити на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. год. у време цара Јустинијана.
