ТВ ХрамЊегово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију на празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, 27. јануара 2024. године у цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду.
Епископу Илариону саслуживало је свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству верног народа.
Поучавајући сабране беседом, Преосвећени Епископ је рекао да смо се сабрали под сводовима овог храма, под скуте нашег предводника, оног пута који води у живот, нашег оца, нашега родоначелника, онога који је поставио темељ свега онога што ваља у нашем народу, у нашој заветној заједници. Где год да се окренемо видимо лик Светога Саве. Он је утемељитељ и оснивач наше Цркве која је од његовог времена независна, аутокефална, он је утемељивач просвете, законодавства, он је наш највећи дипломата, наш највећи градитељ, неимар. Ми можемо да кажемо да смо као Савин народ постали народ Аврамов, Исаков и Јаковљев, односно народ Оваплоћеног Логоса Божијег Христа Господа нашег.
На крају свете Литургије, освештани су славски дарови, а деца су рецитовала песме о Светом Сави.
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
ТВ Храм
* * *
Свети Сава, Први Архиепископ Српски
ТВ Храм
Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. год. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свeту Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хилендар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. год. Тело му пренео краљ Владислав у Милешево, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1595. године.
