СПЦ
Најстарија организација Срба у Хрватској, Српско привредно друштво „Привредникˮ из Загреба, које је прошле године обележило 125. годишњицу од свог оснивања, окупља и стипендира талентоване ученике и студенте слабијих материјалних могућности. Ове школске и академске године „Привредникˮ стипендира до сада највећи број ученика и студената – укупно њих 137. Из Фонда „Владимир Матијевић“ додељене су 63 студентске и 72 ученичке стипендије, а две студентске стипендије дар су Фонда „Ивана Вујновић”. Поздрављајући присутне Његова Светост Патријарх је том приликом истакао:
– Драги господине председниче Српског привредног друштва „Привредникˮ, господине председниче Градског одбора Српског народног вијећа, сви присутни и, изнад свега, драга децо.
Ја се радујем што сам овде данас са вама. Нећу вас много замарати, јер све што је важно већ је речено, али ћу само подсетити на речи апостола Павла да једино што смо дужни једни другима јесте љубав. Дакле, све остало може и не мора да буде и ствар је личних афинитета, опредељења, дарова и циљева. Чинити добро да вам не досади, каже на другом месту. Према томе, треба да чинимо једни другима љубав. То је наш највећи задатак, то је наша обавеза и по томе ми јесмо људи. У том смислу нема разлога да превише хвалимо једни друге ако смо учинили нешто добро, осим да будемо сами захвални онима који нам чине добро, а изнад свега Богу који увек пронађе начина и пута да не останемо сами.
Следећа истина која произилази из онога што сам рекао то је да смо једни другима потребни, свако свакоме. Ви сте паметни, учите, радите и немојте да заборавите трећу реч из „Привредниковогˮ слогана „рад, штедња, честитост“. Предуслов сваког успеха јесте честитост да би оно што имате, што радите и говорите, нарочито када има снагу, садржаја и памети, било афирмисање вас самих и другима на корист. То је честитост. Ми добро знамо да неко може да има снаге, моћи, иметка и памети, али да све то може бити употрбљено у погрешном смеру, да циљ буде потпуно погрешан. Често помињем познати научни проналазак атомске енергије. Онај који је дошао до открића те енергије није имао идеју да убија хиљаде и милионе људи, него је хтео да то буде на корист човечанства – и заиста јесте и може бити. Међутим, то што је пронашао, тај дар који је благодаћу Божјом дат свим људима у зависности од тога да ли је неко честит или не, видело се може бити катастрофалан. Дакле, да будете честити људи.
Што се свих нас тиче Црква је увек дужна да буде уз свакога. Уз вас ће увек бити и не само морално него и конкретно, а немојте замерити што ћу у првом лицу једнине рећи – и ја лично. Трудићу се да то не буде само морална подршка, него да анимирамо и друге људе који од сувишка имају шта да дају, а да некоме то буде насушна потреба. Лично, сећам се да сам први пут у Загреб дошао послом, још док сам био у манастиру Ковиљу, управо на прву скупштину „Привредниковихˮ питомаца и штићеника овде у овом простору. Сећам се да је говорница била са оне стране, а простор није био овако уређен. Хоћу да кажем, било је то пре двадесетак година, још сам био монах у манастиру Ковиљу. Дакле, још од самог почетка учествовао сам у оном делу „Привредникаˮ који се налази у Србији. Ово све кажем да се не бих хвалио, него само да разумете да ми је лично стало до Вас, не до „Привредникаˮ као апрстакције, већ до оних који долазе у „Привредникˮ, који се труде да „Привредникˮпостоји и функционише, али и до оних који треба да буду потпомогнути „Привредникомˮи од којих опет многи помажу „Привредникˮ.
Нека Господ благослови да буде што више оних који су помогнути од „Привредникаˮ и да „Привредникˮ има што више могућности да помаже. Заправо није реч о помоћи, већ и томе да сви заједно радимо један те исти посао, само је у неком тренутку неко у једној тачки, а неко у другој, и најпогрешније би било да неко ко се труди да „Привредникˮ постоји мисли да је нешто велико учинио. Живели! Нека Господ све благослови!
