Епархија жичкаЊеговом Преосвештенству саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесници Дејан Марковић и Александар Јевтић и протођакон Александар Грујовић, док је певницу водио протопсалт Иван Трајковић.
Владика је, у складу са празником, беседио о добровољном ношењу крста:
- Христос Господ је позвао све људе из свих народа на спасење, али никога не приморава, већ каже: Ко хоће да иде за мном нека се одрекне себе и пође за Мном. Човек је саздан тако да жели заједницу са Творцем и ми хришћани тежимо ка томе и идемо ка томе, али без Његове помоћи то није могуће. Многи напусте тај пут због тога што је у њиховом животу преовладао грех: самољубље, себељубље, среброљубље и остале греховне страсти. А грех и јесте оно оно што нас одваја од заједнице са Богом. Господ нам је дао чисту душу и добро поимање света, али ми смо својим животом то испрљали и занемарили. За поновни повратак у заједницу са Њиме потребан је труд, потребно је да у потпуности поверимо свој живот Њему. Тек онда можемо да видимо колико је безгранична Његова благодат и колико је у Његовоме Царству све свето и узвишено, а без свега тога ми смо изгубљени. Док још имамо времена Господ нас као добри отац призива без приморавања да му приђемо и осетимо како је Благ. А када једном то осетимо никада више нећемо пожелети да изгубимо то, јер то једино вреди.
