Одговор духовника: Драга сестро, нема пуно смисла разговарати са духовником о проблемима других људи. Ако на пример претпоставимо да си у праву сматрајући да је људима генерално тешко да се препусте вери и свим лепотама које вера сама по себи даје и остало што си написала, и ако претпоставимо да би ти духовник могао дати неки смислени одговор на такво питање, шта би са тим одговором учинила? Можда мислиш да би било корисно да људима из своје околине препричаш шта ти је духовник одговорио? Ово ти не бих саветовао да чиниш. Јер људи не воле савете који им се намећу, савете које сами нису тражили. Због тога су мале шансе да их неко прихвати. Због чега би онда желела да знаш одговор на ово питање? Теби самој није потребан јер како излази на основу твог питања, ти се већ препушташ вери и свим лепотама које вера само по себи даје. Но, морам те упозорити, да ово више говори о томе да имаш високо мишљење о самој себи, што је веома опасно. Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат. Ако мислиш за себе да си боља од људи из твог окружења јер они генерално слабо верују, а ти исправно верујеш, то је као да говориш Богу, Боже не треба ми твоја помоћ. Боље иди помажи свим овим људима. Бог није насилник и неће на силу да помаже онима који имају овакав став. Гордоме човеку Бог испуни такву жељу и препусти га да се сам сналази и онда такав човек увек падне. Уопште људи који се обрате Богу, који почну да редовно долазе на богослужења, редовно посте, редовно се исповедају, редовно се причешћују, после неког времена више и не падају због чега другог до једино због тога што се превише уздају у себе. Они који још не схватају шта је то грех, падају често и из навике или зато што им је грех омилио. Они пак који се отргну и напусте порочан живот, падају једино због неуздања у Бога и уздања у себе.
Такође из твог питања излази да си склона подозрењима. Подозрење је кад мислиш да знаш разлог због чега неко нешто чини или не чини. Пишеш да људи чине добро јер се надају да ће им се добрим вратити и у томе налазиш да је њихова вера налик на веровање у карму. Ово је опасна и варљива помисао, то је подозрење. Свети апостол Павле каже: “Јер ко од људи зна шта је у човеку, осим духа човекова који живи у њему”. Човек који подозрева, постаје играчка у рукама демона. Демони му пуне главу разним подозривим мислима и он све то верује, те почиње и да поступа у складу са помислима које му демони убацују. Чувај се тога.
На крају, шта је ту лоше ако неко чини добро, надајући се да ће му Бог добрим узвратити? Сам Господ нас у Јеванђељу подстиче да управо тако радимо. “и Отац који види тајно, узвратиће теби јавно”. Он додуше опомиње да не чинимо добро само онима од којих се надамо да ће нам лично вратити, него да чинимо добро и својим непријатељима, да помажемо немоћне и сиромашне који нам не могу узвратити истом мером, али као аргумент наводи да ће нам Отац узвратити за таква добра дела учињена у тајности и без надања да ће нам се они којима чинимо добро одужити. Дакле ако ко чини добро надајући се да му Бог узврати добрим, такав не греши. Ако је то налик на веровање у карму, то само значи да и вера у карму није баш у свему погрешна. То не значи да ће онај ко чини добро и нада се да му Бог узврати, неизоставно веровати у реинкарнацију и остало што иде уз веровање у карму. У готово свим религијама постоји нешто слично овом принципу, чини добро да ти буде добро. То не значи да су религије међусобно помешане, него само да имају понеку заједничку тачку. Сваки верујући човек, сматра да је његова вера најисправнија. Ми хришћани, верујемо да је наша вера најисправнија. То не значи да наша вера нема ничег заједничког са другим религијама. У многим тачкама се слажемо и са Јеврејском вером, и са муслиманском вером, па ето и са понеким ставовима оних који верују у карму. Оно што једну веру разликује од других то је свеукупност њеног учења. Стога ми хришћани не сматрамо да је лоше ако учинимо добро некоме за кога смо сигурни да ће нам узвратити истом мером. Ми само верујемо да то није довољно и да је неопходно да чинимо добро и онима за које смо сигурни да нам неће узвратити, па чак и самим непријатељима. Христос каже у Јеванђељу: “Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско”. Он не каже да правду књижевника и фарисеја треба сасвим да одбацимо нити да је она погрешна, него да наша правда треба да буде још већа. Јасно је дакле да су наше правде сличне, али наша правда треба да буде већа ако желимо да уђемо у Царство небеско.
Питање: Помаже Бог оче. Шта значи реч опадач? Да ли се под опадачима сматрају људи који оговарају, који подривају поверење у неку особу, који говоре ружно о особи са циљем да је оцрне? Апостол Павле каже у посланици Коринћанима да се опадача клонимо:„А сад вам написах да се не мешате с неким који се брат зове, ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач, с таквим заједно и да не једете ".... "Или не знате да неправедници неће наследити Царство Божије? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни ОПАДАЧИ, ни отимачи, неће наследити Царство Божије."
Одоговор духовника: Опадач је онај који говори о некоме ружне ствари, често и неистините. У википедији се реч опадач наводи као синоним за клеветник. Реч ђаво управо значи клеветник.
