ЧЕТВРТАК, 7. 3. 2019 - 10:29

Извор: политика

Да ли је папа Пије заиста спасавао Јевреје

Овај поглавар римокатоличке цркве никада није јавно осудио усташки режим и његове злочине над Србима, а одмах по успостављању НДХ 1941. примио је у приватну аудијенцију Анту Павелића

politika.rsПроцес беатификације Пија XII наилази на велики отпор (Фото ЕПА)

Одлука папе Фрање да од 2. марта 2020. године отвори тајне архиве Ватикана из времена понтификата контроверзног поглавара Пија Дванаестог требало би да напокон расветли улогу Римокатоличке цркве у Другом светском рату и попуни недостајуће мрачне странице историје о Холокаусту у Европи поробљеној од нациста, али и о стварању злогласне Независне државе Хрватске и геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Јасеновцу.

„Црква се не боји историје, напротив, жели да је воли као што воли Бога”, поручио је поглавар РКЦ и изразио наду да ће историчари на одговарајући начин вредновати време папе Пија Дванаестог, које обухвата период од 1938. до 1958. године.

Пије Дванаести, рођен као Еуђени Пачели, који је на трон Светог Петра сео шест месеци уочи избијања Другог светског рата, оптуживан је да не само што није ништа учинио да спречи масовно одвођење Јевреја у концентрационе логоре, већ и да никад није јавно осудио геноцид. Због тога је његов понтификат, а нарочито започети процес беатификације 1967. године, постао велики камен спотицања у јеврејско-католичким односима.

Папа Фрањо је за Пија Дванаестог рекао да је предводио цркву у „најтамнијим и најсуровијим временима”, али да је на скривен начин и тајном дипломатијом одржавао „пламен хуманитарних иницијатива”, како би отварао затворена људска срца. Другим речима, Ватикан поручује да је Пије Дванаести заправо тајно радио на спасавању Јевреја. Браниоци лика и дела овог папе посебно истичу да су многи католички манастири и организације широм Италије спасавали Јевреје.

Меморијални центар Јад Вашем из Јерусалима похвалио је папину одлуку и изразио очекивање да ће се истраживачима омогућити потпуни приступ целокупној грађи. И Амерички јеврејски комитет (АЈК), једна од водећих јеврејских организација, похвалио је намеру да се отворе тајни досијеи. „Дуже од 30 година АЈК позива на отварање ватиканског архива из Другог светског рата”, каже рабин Давид Розен, директор за међународна и међуверска питања у овој организацији, преноси АП.

Одлуку да се крене са систематизацијом ове за историчаре више него драгоцене архивске грађе, која садржи више милиона докумената, дао је претходни папа Бенедикт Шеснаести 2006. године. Неколико година касније, када је посао на сређивању ове грађе одмакао, у гласилу Свете столице „Осерваторе романо” појавио се коментар у којем се тврди да је папа Пије Дванаести спасао хиљаде Јевреја, док су истовремено владе САД и Велике Британије умањивале значај извештаја о злочинима у концентрационим логорима и одбијале да зауставе погром. То је вероватно учињено како би се погурао заглављени процес беатификације папе Пија, који је наилазио на велики отпор.

Директор Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму Ефраим Зуроф каже да ће историчарима бити потребно неколико година истраживања у Ватикану док не дођу до конкретног закључка о улози поглавара РКЦ током Другог светског рата.

„Кад је реч о понтификату Пија Дванаестог, неопходно је дати одговоре на два важна питања. Прво, шта је од информација које се односе на Холокауст стизало у Ватикан, и друго – када су оне стизале до папе”, каже Зуроф за „Џерузалем пост”.

Историчар Андреа Рикарди, један од најбољих познавалаца живота папе Пачелија, за торинску „Стампу” поручује да црква нема разлога да се плаши отварања архива из времена Другог светског рата и подсећа да је папа Павле Шести још 1965. године почео да објављује акте и документе Свете столице из тог периода.

„Одлука папе да отвори за јавност овај тајни архив веома је позитивна. Поготово што је постојала идеја да се историчарима уступи грађа закључно за 1945. годином, чему сам се ја противио, јер је Пије Дванаести служио цркви цео понтификат до своје смрти 1958. године”, истиче Рикарди, иначе оснивач утицајне католичке лаичке организације „Свети Еђидио”.

Многим историчарима биће посебна драж да истраже ватиканска документа после 1945. године како би расветлили „пацовске канале”, мрежу бекства нациста, усташа и фашиста из Европе у Јужну Америку после завршетка Другог светског рата. Поготово што је Света столица, како јавља агенција АП, још 1983. године одбацила тврдње једног јеврејског часописа да је Ватикан помогао Клаусу Барбију и другим високим нацистичким ратним злочинцима у бекству из Европе након рата.

Отварање ватиканских архива требало би да баци ново светло и на улогу папе Пија Дванаестог у стварању НДХ, али и да расветли улоге многих контроверзних личности, понајвише Алојзија Степинца, којем је 1952. године дао титулу кардинала.

Занимљиво је да је папа Пије, који никада није јавно осудио усташки режим и његове злочине над Србима, одмах по успостављању НДХ 1941. примио у приватну аудијенцију поглавара Анту Павелића. У једном извештају британског Форин офиса после овог састанка папа је описан као „највећа морална кукавица нашег доба”.

Писана реч