Одговор духовника: Да би човек проводио свој живот у миру и радости мора да очисти своју душу од свега што ремети мир и помрачује радост. Да се то постигне није немогуће. Није чак ни тако тешко. Па ипак релативно мали број људи се може похвалити да свој живот проводи у миру и радости. То се понајвише дешава као последица демонске обмане. Наиме, демони се старају да људе убеде како је њихово незадовољство животом изазвано неким спољним факторима које човек ма колико се трудио не може променити. Онај који поверује таквој демонској обмани, троши своју снагу покушавајући да промени оно што не може, и самим тим уопште не покушава да промени оне факторе које би могао да промени, а који су заправо једини одговорни за његово незадовољство животом. Када човек поверује демонима, онда лако изведе закључак да је за све крив Бог, што га додатно баца у очајање и безнађе.
Из твог писма јасно је да си и сам жртва ове демонске обмане. Поверовао си да су породична неслога и сиромаштво разлог што немаш мира ни радости у свом животу. И једно и друго су изван твога домашаја. Ослањајући се само на сопствене напоре, не можеш променити нити своје родитеље, нити значајно повећати свој иметак. Све док верујеш да је кључ твоје среће у стварима које не можеш самостално да промениш, бићеш незадовољан и несрећан.
Обрати пажњу на оно што си сам написао: “Док су сви излазили, били заљубљени ја сам седео у четири зида.” Зашто си то радио? Стидео си се свог сиромаштва и веровао да као сиромашан немаш места у друштву. Међутим историја је препуна случајева у којима се девојка из богате породице заљуби у сиромашног младића. То може бити није честа појава, али сасвим сигурно постоји велики број таквих случајева. Но, пошто си ти поверовао да не треба да излазиш и да се удвараш девојкама и пошто то ниси чинио, наравно није се ни једна заљубила у тебе. Осим тога ни једна нормална девојка неће се заљубити у неког намраченог и безнадежног младића. Може бити да ће те данас многе девојке мање ценити због твог сиромаштва, или због твог оца, али сасвим сигурно биће и оних које на све то неће обраћати ни најмању пажњу. Оне прве, боље да заобиђеш у широком луку јер је мало вероватно да ће њихов брак бити испуњен миром и радошћу. У том смислу можеш чак своје сиромаштво сматрати за благослов, јер те због сиромаштва такве девојке саме заобилазе. Ако би тако гледао на ствар још би и благодарио Богу што си сиромашан.
Увиђаш ли да си добрим делом сам себе довео у ситуацију у којој си. Лажна је свака помисао која ти говори да те Бог не воли и не подржава те си стога у таквој ситуацији. Напротив, само је прихватање такве помисли одговорно за твоју садашњу ситуацију. Слушај шта говори Свети апостол Павле: “Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу. А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите; Што и научисте, и примисте и чусте и видесте на мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.”
Ако се осврнеш на свој пређашњи живот, видећеш да си готово све чинио насупрот овим саветима апостола Павла. Уместо да твоја благост, твоја доброта, буде позната свим људима, ти си себе затварао у четири зида и ниси излазио у друштво. Примио си помисао да Бог не мари за тебе, а гле Господ је близу. Бринуо си се да те друштво неће прихватити и ко зна каквим другим бригама, а требало је да се не бринеш ни зашто, него да све своје жеље казујеш Богу у молитви и са захвалношћу. С обзиром да у породици ниси добио право хришћанско васпитање, имаш добро оправдање за многе од ових твојих погрешних поступака. Али кад си већ једном познао Христа и пошао за Њим, онда се више немој враћати на пређашњи живот и на пређашње заблуде. Старај се да из свог живота избациш све оно што није добро, а да у свој живот засадиш све што је истинито, поштено, праведно, чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било коју врлину, било што похвале достојно.
Завист није добра ствар – стога је одбаци од себе. Погрешно је веровати да су сви богати људи уједно и срећни. Неки од њих упркос сопственог богатства толико су несрећни да дигну руку на себе. Зашто би онда завидео неком на богатству? Богат младић има тежак задатак да себи изабере добру жену, јер ће се и многе од оних које више воле његово богатсво него њега самог приказивати као да су пуне искрене љубави према њему. Ако то не препозна на време, и направи погрешан избор, много ће се потом напатити у животу и вероватно ће читав живот жалити што није направио другачији избор. Стога не завиди никоме мислећи да му је сигурно лакше него теби. Помисли да би можда горе прошао у животу ако би вам се улоге замениле.
Ведрину и оптимизам, не може нико да ти одузме, и нико други не може да их стекне за тебе. То су ствари које само ти можеш да стекнеш за себе. То је оно што те може учинити привлачним за нормалне девојке. То је оно што те може учинити омиљеним у друштву. Никоме не прија да проводи време са неким ко се налази у мрачном расположењу, ко је незадовољан и очајан. Свакоме међутим прија да се нађе у друштву човека испуњеног надом, оптимизмом, ведрином духа. Старај се да у себи негујеш таква осећања. Осећања се одражавају на спољном изгледу и понашању. Кад је човек испуњен добрим и позитивним осећањима, његово лице зрачи, његови покрети одишу позитивном енергијом. Важи међутим и обрнуто. Ако се потрудиш да на лицу прикажеш осмех и ведрину, ако покретима и положајем тела приказујеш човека пуног живота, онда ће се и твоје унутрашње расположење разведрити. Чак и ако само глумиш добро расположење, твоје унутрашње расположење ће се поправити. Ако пак својим спољним држањем одражаваш неко мрачно расположење, онда ће ти се и у души такво расположење утврдити. Старац Тадеј је остао запамћен по изреци: “Какве су ти мисли, такав ти је живот”. Стога се старај да твоје мисли буду добре, пуне оптимизма, наде и твој живот ће постати такав. Можда ћеш с почетка морати више да глумиш али ако се у томе будеш трудио постаћеш истински радостан и споља и унутра.
Ако не благодариш Богу на свему добром што ти је дао, мало по мало ћеш престати и да примећујеш добра која већ имаш. Ако престанеш да их примећујеш, осећаћеш се као и да их немаш и твоја пажња ће се све више утврђивати на оно што ти недостаје. Због тога се вежбај у благодарењу Богу. Благодари за све што ти се догодило у животу. Потражи добро чак и у оним својим непријатним успоменама. Постарај се да приметиш и уочиш доброчинства која су ти учињена а која узимаш здраво за готово. На пример. Када си се родио на овај свет, био си неспособан да се сам о себи стараш. Да су те родитељи тада оставили на улици, не би преживео ни један дан. Но родитељи те нису оставили него су се старали о твом здрављу и напретку све док ниси постао способан да се и сам стараш о себи. Људи који су с тобом разговарали научили су те да говориш и разумеш говор. Да си био остављен сам и изолован, да ти нико није ништа говорио нити те слушао, био би данас глув и нем. Твоји учитељи и наставници у школи су се трудили да те науче свему ономе што данас знаш. Могли су и да се не труде толико око тебе. Шта би ти данас знао да се неко није трудио да те научи да читаш и пишеш? Увиђаш ли дакле како је велики број људи који су на тебе утицали позитивно? Чак и они који су на тебе утицали лоше будући и сами несрећни, пружили су ти пример како не треба да чиниш у свом животу. За све то треба да благодариш Богу. Твоја благодарност није неопходна Богу, него је потребна пре свега теби самом како би био свестан свих добара којима је твој живот до сада био испуњен. Ако сва та добра занемариш, онда ће пред твојим очима остати само оне непријатне и ружне успомене и бићеш опседнут мрачним помислима и осећањима.
Чешће у току дана размишљај о сваком добру које ти је дато и благодари Богу – Дародавцу од кога долази сваки добри дар. Ако тако будеш чинио, видећеш како ће се твоје расположење поправити.
Уместо да размишљаш о томе како је твој отац лош и како си због његовог алкохолизма много пострадао у животу, уместо да га осуђујеш, боље размишљај о томе колико си ти својим мрачним расположењем погоршавао његову ситуацију. Помисли овако: “Да сам био ведрији, вероватно би мом оцу било пријатније у мом друштву. Вероватно би бар неки дан пијанства мање накупио.” Овакав начин размишљања ти се може учинити наопак, али знај да онај ко на такав начин размишља, премда и жали за оним што је пропустио у животу ипак у себи има и наду да ствари може поправити. Онај пак ко само проналази кривицу у другима самим тим одсеца од себе наду да ствари може променити. Како да се надаш промени ако ничим не можеш да утичеш да се промена догоди. Ако је твој отац алкохоличар сам по себи и ако ти ништа не можеш учинити да се његова ситуација поправи, онда не можеш имати у себи наде да ће се он поправити, па самим тим ни да ће твој живот бити бољи. Ако пак размишљаш да би његово пијанство било макар за нијансу мање ако би ти нешто учинио, онда имаш и наду да се ствари могу поправити. Стога је добро да размишљаш о сопственој одговорности за насталу ситуацију. Вероватно да не можеш у потпуности да оца ослободиш овог порока. Али сасвим сигурно би могао да допринесеш смањењу овог његовог проблема.
Немој осуђивати своје родитеље, да не би поновио њихове грешке. Јер свако ко осуђује грешника, сам ће касније (ако се не покаје) учинити исти грех. Гледај да у њиховим сукобима не узмеш учешћа ни на једној ни на другој страни. Кад видиш да отац грубо поступа према твојој мајци, старај се да је утешиш и охрабриш, да јој помогнеш да оца не мрзи. С друге стране старај се да оцу пружиш подршку у разумевању његових проблема. Немој га вређати ни ружити због његовог пијанства јер му то неће помоћи. Похвали га за оно што нађеш у њему да је добро, а сигурно ћеш наћи ако будеш пажљиво тражио.
Кад год су двоје људи у сукобу, онај који је физички јачи, напада противника физичком силом и грубошћу опхођења. Онај пак ко је слабији, он узвраћа тајном мржњом, заједљивошћу, пакошћу и злобом. На први поглед онај ко нерпијатељство показује силом делује као главни кривац, док онај који потајно мрзи изгледа као невинашце. Ако дакле желиш да помогнеш измирењу, онда се старај колико да јачег одвратиш од насиља толико исто и оног слабијег од потајне мржње и злобе. Ако је твој отац тај који напада силом и грубошћу, постарај се да га мало стишаш. Кажи му да си много срећан онда кад он не користи своју силу. Ако твоја мајка узвраћа оцу кроз прикривену мржњу и злобу, старај се да је од тога одвратиш. Кажи јој, да си срећан што је она тако кротка и што не узвраћа злобом за нанете јој увреде и што показује велико разумевање за твог оца. Може бити да твоје речи неће одмах уродити плодом, али ако у томе будеш истрајавао, сигурно је да ће се бар мало ублажити њихови сукоби.
Својим родитељима не говори неке мудре и паметне савете јер те они не могу у томе озбиљно чути нити разумети то што им говориш. За твоје родитеље ти ћеш увек бити мало дете. Уместо да им говориш шта би за њих било паметно да ураде, боље им само говори шта би тебе учинило срећним да они учине. Родитељи ће то много пре послушати. Ако тако будеш говорио својим родитељима, сигурно ће се њихов међусобни сукоб стишати и нормализовати.
Но чак и ако у томе не постигнеш већи успех, старај се да те то не обесхрабри. Старај се да живиш пуним животом, да све оно што помрачује твој живот одстраниш од себе. Не препуштај се мислима маловерја и безнађа. Знај да кључ твоје среће није недостижан. На дохват ти је руке. Све што ти је неопходно да би био радостан и у миру је већ у твојим рукама. Само треба да употребиш то што имаш. Демони ти убацују помисли како за твоју срећу недостаје нешто што није у твојој власти. Не веруј таквим помислима и одбацуј их од себе. Постави себи за циљ да не будеш мрачан и да не гушиш људе око себе својим мраком, него да будеш оаза мира, светлости и доброте међу људима. Да будеш неко чије ће друштво свима доносити покој и утеху. Није неопходно да поседујеш материјална богатства како би људи из твог окружења осећали пријатност у твом друштву. Довољно је да будеш ведар, кротак, смирен и људи ће се отимати да те имају у својој близини. Барем они нормални људи. Они пак, који више цене материјално богатство од човека који га поседује, такви боље да те мимоиђу у животу.
Не оптерећуј се свим оним што немаш, него радије благодари на свему ономе што имаш и у теби ће се утврдити нада и оптимизам. Коме је више дано од њега ће се више и тражити. Помисли да има и људи којима је још мање дато него ли теби. Помисли како би се постидео на страшном суду, ако би се испоставило да је неко од њих донео више плода од тебе? Исто тако помишљај колико би ти било на част, ако би се догодило да донесеш исти или већи плод од неког коме је више дато него ли теби. Таквим размишљањем ћеш у себи пробудити жељу за усавршавањем. Немој се мерити са другим људима, него се мери са самим Христом. Старај се да достигнеш пуноћу својих потенцијала. Христос је рекао за сиромашну удовицу која је у храмовну благајну приложила две лепте: “Ова жена метну више од свих богаташа”. Јер је она од своје сиротиње дала све што има, док су други давали прилоге од свог сувишка. Није дакле питање ко је од њих више имао, него колико је ко остварио од својих потенцијала. Она удовица је остварила у потпуности свој потенцијал, дала је све што је имала. Они пак богатији су дали само мали део свог богатства. Тако треба да гледаш и на све остале врлине и подвиге. Да достигнеш савршенство није ти потребно ништа што је изван тебе и што ти је недостижно. Само је потребно да оствариш максимум својих потенцијала, да искористиш и употребиш на добро све оно што ти је већ дато. Прави пријатељи и права жена ће умети да цене ако ти оствариш велики проценат својих потенцијала. Шта би ти у том случају требало више да будеш радостан и спокојан?
Нека ти Бог просвети разум да све ово прихватиш и у свом животу оствариш.
