СУБОТА, 8. 8. 2020 - 13:15

Извор: ТВ Храм

Духовник - Женидба и родитељи

Питање за духовника: Да ли је грех напустити родитеље и оженити се у другом граду иако су родитељи крхког здравља и свестан си да ће патити због тога јер желе да останеш да живиш са њима?

Одговор духовника: 

Пета Божија заповест каже: “Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.” С друге стране говорећи о браку, Господ у Јеванђељу каже: “Због тога ће оставити човек оца свога и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело, тако да нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.”

Када се дакле решиш да ступиш у брак неопходно је да оставиш своје родитеље. То значи да предност треба да има твоја жена а не твоји родитељи. Ово наравно не значи да након што се ожениш више не треба да поштујеш и помажеш своје родитеље. И након што се ожениш дужан си да их поштујеш и помажеш, и не само њих него исто тако и родитеље твоје жене. Ипак кад се жеље твојих или њених родитеља косе са потребама твоје жене и твоје будуће деце онда свакако предност треба да даш својој жени и деци. То значи оставити оца и матер и прилепити се жени.

Пре него се ожениш, треба добро да промислиш и испиташ себе и своју будућу супругу да ли сте сагласни у свим битним стварима, међу којима је и брига о родитељима. У томе треба да будете међусобно потпуно сагласни. Потребе супружника имају већи приоритет него ли потребе родитеља и остале родбине: браће, сестара, и осталих сродника. Ако ти сам ниси спреман да тако гледаш на потребе својих родитеља онда ниси спреман да ступиш у брак. Тако исто и твоја будућа супруга, ако није спремна да остави своје родитеље и своју родбину и да предност вашим заједничким потребама у односу на потребе било кога од чланова њене родбине, онда није спремна да ступи у брак. Ако сте у овоме (као и у другим важним питањима) сагласни, онда се не плашите да ћете ступањем у брак учинити какав грех према својим родитељима. Ако вас родитељи воле онако како треба родитељи да воле своју децу, онда ће разумети и подржати вашу намеру. Свети Апостол Павле каже о љубави и следеће: “Љубав не тражи своје.”. Потпуно је разумљиво да се родитељи ожалосте због растанка са својом децом. Но ако искрено и несебично воле своје дете, онда ће своју жалост прикрити у себи и неће стати на пут срећи своје деце. Понекад се међутим догоди да родитељи развију у себи посесивну љубав према својој деци. Премда таква емоција изгледа као љубав и брига за дете, у самој суштини то није права љубав. Одлика праве љубави је да љубав не тражи своје.

Посесивна љубав напротив тражи и захтева своје и негодује ако не добије своје. Посесивна љубав се може очас посла претворити и у мржњу. Ако си тако лоше среће да су твоји родитељи испуњени таквом посесивном љубављу према теби, немој им замерати, немој их мање волети због тога, али уједно буди храбар и спреман да њихове жеље и потребе ставиш на одговарајуће место иза потреба твоје сопствене породице. То ти неће бити лако али знај да је неопходно јер без такве решености угрозићеш опстанак сопственог брака. Ако се твоји родитељи противе твојој намери да се ожениш, упитај их за разлог и добро саслушај и размисли о свему што ти као разлог наведу. Ако те искрено воле, они те вероватно много боље познају него што мислиш. Они знају твоје најдубље потребе и жеље, знају њихове корене и сећају се твојих првих корака у животу, првих мотива који су те покретали у најранијој младости. Као искуснији родитељи често могу боље да процене да ли ће теби и
твојој нарави на дуге стазе одговарати таква жена или не. Ипак ма колико родитељи добро знали своје дете и ма колико имали животног искуства, на венчању неће они давати обећања него ти. То мора бити твоја слободна и неизнуђена воља. Стога буди мудар и саслушај са великим поштовањем све разлоге које ти родитељи наведу.

Сваки разлог појединачно испитај и размотри колико је валидан и релевантан за твоју одлуку. Ако тако озбиљно и темељно размотриш све аргументе твојих родитеља и на крају ипак донесеш одлуку да учиниш супротно њиховим саветима јер си проценио да њихови аргументи нису ваљани или нису довољно значајни, онда си својим родитељима указао дужно поштовање. Ако све њихове речи одбациш олако и без довољног разматрања онда им ниси указао поштовање. Поштовање према родитељима и њиховим саветима се састоји у томе да их озбиљно и пажљиво саслушаш те да темељно промислиш о свему што ти кажу. Но одлука и даље мора бити твоја.

Ти си тај који ће стати пред Црквом Божијом и рећи “да, узимам себи за жену ову коју пред собом видим...”. То је обећање које дајеш пред Богом и свом Црквом, пред анђелима и људима и за испуњење тог обећања даћеш одговор на страшном суду. Ако ћеш ти сам давати одговор за то, онда нико нема права да ту одлуку донесе уместо тебе. Нико, па ни твоји родитељи. Сутра ћеш и сам постати родитељ. Када се то догоди, пази на себе и чувај се да твоја љубав према деци не постане себична и посесивна. Стално подсећај себе да љубав не тражи своје. У осталом добро је да се чешће подсећаш свега што је Свети Апостол Павле написао у химни љубави: “Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје.” Испитуј сваку своју љубав поредећи је са овим речима. Ако нађеш да оно што сматраш љубављу не поседује неку од наведених особина, онда знај да то што осећаш није љубав. Постарај се у том случају да тај свој однос поправиш тако да поседује све оне особине о којима се говори у химни љубави како би то постала права истинска љубав а не само љубав на речима. Колико год да би било погрешно да заборавиш на своје родитеље и да се о њима не бринеш ни најмање, још би већа грешка била да ступиш у брак и затим у браку запоставиш своју жену због бриге о родитељима. Ако желиш да се жениш, испитај себе можеш ли заиста своју бригу о родитељима и своју љубав према њима ставити испод бриге и љубави за твоју будућу жену. Ступајући у брак ти дајеш завет да ћеш потребе своје жене ставити изнад потреба свих других људи. Ако на то ниси спреман, онда ниси спреман за брак. Ако процениш да си спреман на такву одлуку, испитај и саслушај пажљиво своје родитеље. О свему што ти кажу промисли добро и на крају донеси своју одлуку.

Кад се једном одлучиш даље се не осврћи натраг, него чак и ако ти некад у будућности дође помисао да си донео погрешну одлуку, живи до краја живота чувајући завете које си пред Богом положио. На пример, после десетак година брачног живота, појави се нека друга жена која би ти по нарави много више одговарала него ли жена коју си оженио. Тада си дужан да одбациш све идеје о тој другој жени и да кажеш себи, није дошла на време. Да се појавила у твом животу пре ступања у брак, донео би можда другачију одлуку, али пошто је закаснила, сада више није могуће ту одлуку изменити. Обећао си и на даље се старај, све до краја живота, да своје обећање испуниш. Ако те муче помисли како ће твоји родитељи поднети твоју одлуку и да ли ће преживети, упитај себе како би ти поступио да си на њиховом месту. Да ли би ти радије умро него ли да свом сину пореметиш породичну срећу или би више волео да се твој син одрекне сопствене среће како би испунио твоју вољу? Ако процениш да би радије умро, онда се много не осврћи на то шта ће бити с твојим родитељима након што се ожениш.

Старај се да им помогнеш и да их утешиш колико можеш а да при том не угрозиш свој сопствени брак и да не запоставиш своју жену због бриге о њима. Ако то не буде довољно за твоје родитеље, спреми се да нешто слично доживиш од своје деце у будућности. Ако си већ спреман и живот свој да положиш, онда ти неће бити страшно да претрпиш све што од твоје деце дође. Тако би требало да су и твоји родитељи спремни да претрпе све што је неопходно за твоју срећу. Ако нису спремни то је онда већ њихов недостатак. Због тог недостатка их немој осуђивати, немој их мање волети ни мање пазити, али се немој ни смућивати ни колебати у својој одлуци. Господ нека ти даде разборитости да донесеш исправну одлуку. 

Повезане вести

Одговор духовника