Црквени календар за уторак 31. 07. 2018.

Свети мученик Емилијан и мученик Јакинт

Свети мученик Емилијан

У време Јулијана Одступника а у Тракијском граду Доростолу беше Емилијан младић, слуга у градоначалника. Када цар Одступник поче огњем и мачем да сатире хришћанство широм царства римског, дође царски изасланик и у Доростол, да убије хришћане. Но не нађе ни једног јединог. Обрадован тиме он даваше гозбу велику грађанима доростолским, и нареди жртвоприношење велико идолима и весеље по свему граду, дан и ноћ. Те ноћи зађе Емилијан свети по идолским храмовима, тржиштима и улицама градским, и маљем полупа све идоле. Сутрадан беше ужас у граду. Сви тражаху сокрушитеља богова својих. Ухваћен би један сељак, тога јутра видевши да пролази поред храма, Емилијан видевши да ће невин човек да страда рече у себи: „ако ја скријем своје дело, онда каква ми је корист од тога што учиних? Не ћу ли се наћи пред Богом као убица невина човека?" Пријави се дакле, царском изасланику и признаде све. Овај разјарен упита Емилијана, ко га наговори да то учини? Одговори мученик Христов: „Бог и душа моја заповеди ми, да сокрушим оне мртве стубове, које ви називате боговима." Тада судија нареди да га шибају, ипосле шибања и других мука да га у огњу сагоре. Тако сконча свој земни живот св. Емилијан и пресели се у небесни 18 јула 362 год.

Тропар (глас 4):

Мученик Твој Господе, Емилијан, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

Преподобни Памво

Мисирац и подвижник на гори Нитријској. Савременик св. Антонија Великог, и сам велики у подвизима монашким. Познат је био нарочито због две особине: што дугим вежбањем закључа свој језик, да ниједну излишну реч не искаже, и што никад не једе други хлеб осим онога што је он својим рукама, плетући рогозине, заслужио. Беше сличан ангелу Божјем, и лице му под старост светло као некад у Мојсеја, тако да монаси не могаху гледати га у лице. Ни на најпростије питање не даваше брз одговор, без претходне молитве у срцу и размишљања. Једном патријарх Александријски Теофил посети монахе у Нитрији. Тада монаси молише Памва говорећи: „реци папи назидателну реч, која би му била од користи." Ћутљиви Памво одговори: „ако му моје ћутање не користи, то му ни моја реч неће користити." Путовао једном св. Памво са монасима по Мисиру. Када наиђоше поред неке групе људи, који сеђаху када монаси пролажаху поред њих, ослови их св. Памво и рече: „устаните и поздравите монахе, да благослов од њих примите, јер они непрестано беседе с Богом, и уста су њихова света". Овај дивни светитељ прозираше јасно у судбе људи живих и умрлих. Упокојио се у Господу 386 год.

Преподобни Пајсије и Исаија

Браћа рођена, од богата рода. Обојица монаси. Један се посвети због подвига у пустињи, а други због дела милосрђа према људима. Обојицу виде св. Памво у Рају. Тиме се реши спор међу монасим аоко тога: шта је боље, подвиг или дела милосрђа. И једно и друго кад се врши у име Христово води у Рај.

Преподобни Јован многострадални

Затворник у пештери св. Антонија Кијевског. Кроз 30 година мучен блудном страшћу, против које се неодступно борио, док је није победио помоћу Божјом и додиром моштију св. Мојсеја Угрина (в. 26 јули). Победивши скверну страст св. Јован би обасјан светлошћу небеском изнутра, при којој је ноћу могао видети као и дању.


Свети мученик Јакинт

Овај свети мученик роди се од побожних родитеља, Теоклита и Теониле, у време када црквом у граду Амастриди, управљаше епископ Ираклије. Овај светитељ доби име Јакинт од анђела Божјег који се јавио. Када му би три године он васкрсе умрлог малишана призивањем имена Христова. Уколико свети Јакинт растијаше телом, утолико растијаше духовним растом врлине. И чињаше блажени многа чудеса. Тако достиже старост. Гледајући идолопоклонике где се као божанству клањају једном шупљем бресту, он, подстакнут божанском ревношћу, оде и одсече то дрво. Због тога би ухваћен и одведен у град Амастриду к управитељу области Кастринсију и осталим старешинама града. Ту га најпре жестоко бише; затим му избише зубе, па га онда везаше конопцима и извукоше изван града, и ту оштрим моткама тукоше. После тога бацише га у тамницу, где он свету душу своју предаде у руке Божје.

Прича се да се на његовом гробу дешавало следеће чудо: сваке године о празнику светог мученика Јакинта, када су се хришћани скупљали на његовом гробу и вршило се богослужење, из његовог гроба се дизао прах који је епископ сабирао у један свештени сасуд, па га раздавао хришћанима, који су тим прахом лечили недуге душевне и телесне.

Питаху монаси Памва блаженога: 
- Добро ли је, оче, хвалит' ближњег свога? 
Тад поћута Памво, па браћи одврати : 
- Добро је хвалит, но боље ћутати. 
Још питаху Памва: а савршен ко је? 
- Ради воље Божје ко с' одрекне своје 
Ћутаху монаси, док ће један рећи: 
- Још одговор један немој нам одрећи: 
А одећу монах какову да има? 
- Коју кад одбаци нико не узима. 
Тако светац рече, и уста затвори, 
Јер чуваше језик лишно да не збори. 
Сав просветљен Памво на часу смртноме 
Упитан изрече о животу своме: 
- Хлеб незаслужени никада не куша, 
- Нити за реч какву каја ми се душа. 

РАСУЂИВАЊЕ

Шта је богоугодније: подвиг у пустињи или дела милосрђа? Молитвеници у пустињи мисле, да човек у народу ма колико чинио добра дела тешко може да очува чистоту срца и ум управљен к Богу. Добротвори људски опет говоре: човек у пустињи сувише је заузет само својим спасењем, и не помаже спасење других. Два Египћанина, два рођена брата, Пајсије и Исаија, наследе велико имање од родитеља, продаду то имање и свак узме своју половину новца. Један од њих одмах разда свој новац сиротињи, замонаши се и повуче у пустињу на подвиг, да трпљењем, постом, молитвом и очишћењем ума од злих помисли, спасава душу своју. Други се брат такође замонаши, но не хте ићи у пустињу, него сагради мали манастир близу града, и болницу за болне, и трапезу за бедне, и одмориште за тужне. И сав се предаде служењу својих ближњих. Када се оба брата упокојише, наста распра међу монасима египатским, ко од њих двојице испуни закон Христов? Не могући се сложити, дођоше св. Памву и упиташе њега о томе. Св. Памво одговори: „обојица су савршени пред Богом; гостопримац је сличан гостољубивом Авраму а пустињак св. Илији пророку, који подједнако оба угодише Богу." Но овим одговором не беху сви задовољни.Тада се св. Памво помоли Богу, да му открије истину. И после молитве од неколико дана рече св. Памво монасима: „пред Богом вам говорим, да видех оба брата, Пајсија и Исаију, заједно у Рају." И тим се спор реши, и сви беху задовољни. 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесни доживљај Валамов (VI Мојс. 22), и то: 
1. како Валам пође да пророкује Валаку кнезу Моавском; 
2. како се ангел јави на путу с мачем и спречаваше Валама да иде; 
3. како магарица виде ангела пре него Валам, и проговори господару своме. 

БЕСЕДА

о сећању на скори растанак с телом 
Мислим да је право докле сам год у овоме тијелу 
да вас опомињем, знајући да ћу скоро тијело 
своје одбацити као што ми каза и Господ наш 
Исус Христос 
(II Пет. 1, 13-14). 


Ево добре опомене телољубцима, који су због тела заборавили душу своју. Тело се мора одбацити. Ма како га скупим држали, ма колико драгоцености о њега обесили, ма колико га миловали и нежили, ми га морамо једнога дана одбацити. О како је силна и истинита ова реч - одбацити! Кад се душа одвоји од тела, душа одбацује тело као непотребно. Кад бродоломници достигну на дасци до обале, они излазена обалу а даску одбацују. Кад гране пролеће, змија скида са себе свлак, и одбацује га. Кад лептир излети из чауре, чаура се одбацује. Исто се тако и тело одбацује, кад душа из њега изађе. Неупотребљиво више и бескорисно, чак и штетно за друге људе, оно се одбацује од куће, одбацује од града,одбацује са сунца и - зарива се дубоко у земљу. Помислите на ово, о раскошни и окићени, охоли и прождрљиви! 
Но док је душа у телу, она треба да искористи тело на своје спасење покоравајући се закону Божјем и вршећи дело Божје. Видите ли, како је апостолова душа трудољубива! Док сам год у овоме тијелу, да вас будим опомињањем. Тај посао дао му је Бог, и он хоће до краја да га савесно изврши, пре него што мораде одбацити тело. Потрудимо се, браћо, и ми прво да примимо апостолску опомену, и друго да и ми опомињемо остале, све остале, којима добра желимо. Журно се сви примичемо обали онога света, и журно се приближује час, када ћемо тела морати одбацити и с голом душом пред Суд Божји изаћи. Шта ћемо рећи на Суду Божјем: на какве смо циљеве употребили у земном животу справу од земље, која се зове телом? 
О Господе Исусе, Судијо праведни, управи ум наш да мисли о смрти и Суду. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар

Дан Нови Стари Празник
недеља 01. јул 17. јун Свети мученик Леонтије пост
понедељак 02. јул 18. јун Свети апостол Јуда; преподобни Пајсије Велики; свети Јован Шангајски пост
уторак 03. јул 19. јун Свети свештеномученик Методије; Преподобни Наум Охридски пост
среда 04. јул 20. јун Свети мученик Јулијан Тарсијски пост
четвртак 05. јул 21. јун Свети свештеномученик Јевсевије пост
петак 06. јул 22. јун Света мученица Агрипина пост
субота 07. јул 23. јун +++ РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ - ИВАЊДАН пост
недеља 08. јул 24. јун Света преподобномученица Февронија пост
понедељак 09. јул 25. јун Преподобни Давид Солунски пост
уторак 10. јул 26. јун Преподобни Сампсон Странопримац пост
среда 11. јул 27. јун Пренос моштију св. бесребреника Кира и Јована; св. Муч. дабробосански и милешевски пост
четвртак 12. јул 28. јун СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОВДАН
петак 13. јул 29. јун Сабор светих дванаест апостола - Павловдан пост
субота 14. јул 30. јун Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан
недеља 15. јул 01. јул Полагање ризе Пресвете Богородице
понедељак 16. јул 02. јул Свети мученик Јакинт и преподобни Анатолије
уторак 17. јул 03. јул Свети Андреј Критски; Св. свештеномученик Сава Горњокарловачки
среда 18. јул 04. јул Преподобни Атанасије Атонски; свети Сергије Радоњешки пост
четвртак 19. јул 05. јул Преподобни Сисоје Велики
петак 20. јул 06. јул Преподобни Тома Малеин и света мученица Недеља пост
субота 21. јул 07. јул Свети великомученик Прокопије
недеља 22. јул 08. јул Свештеномученик Панкратије; свети Теодор; св. муч. Гламочки и Куленвакуфски
понедељак 23. јул 09. јул Светих 45 мученика из Никопоља; преп. Антоније Печерски
уторак 24. јул 10. јул Света великомученица Јефимија и блажена Олга
среда 25. јул 11. јул Св. муч. Прокло и Иларије; икона Пресвете Богородице Тројеручице пост
четвртак 26. јул 12. јул Сабор светог архангела Гаврила
петак 27. јул 13. јул Свети апостол Акила; преподобни Никодим пост
субота 28. јул 14. јул Свети мученици Кирик и Јулита; свети Владимир, велики кнез руски
недеља 29. јул 15. јул Свети свештеномученик Атиноген; света мученица Јулија
понедељак 30. јул 16. јул Света великомученица Марина - Огњена Марија
уторак 31. јул 17. јул Свети мученик Емилијан и мученик Јакинт