Црквени календар за четвртак 26. 04. 2018.

Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски

Би свештеник у Лаодикији за време цара Диоклецијана. Пред судијом мучитељем овако је за себе рекао: „именујем се Артемон, роб Христа Бога мојега; 16 година бех чтец и читах књиге у цркви Бога мојега; 28 година бех ђакон и читах свештено Јеванђеље; 33 године напуних као презвитер учећи људе и настављајући их на пут спасења с помоћу Христовом". Судија га уведе у храм Ескулапов где жречеви нарочито неговаху велике змије, посвећене томе „богу". Сви држаху да ће змије угристи Артемона. Но он се прекрсти и силом крста прикова све змије за земљу тако да се не могаху маћи. По том их изведе све у двориште, духну на њих и све их на мах умртви. Сви беху у великом ужасу. А главни жрец тога храма, Виталије, видећи ово чудо, паде на колена пред Артемоном и повика: „велики је Бог хришћански!" И крсти га мученик са још неким пријатељима његовим. Но злобни судија оста упоран у злоби и мучаше старца Артемона разним мукама. Једном га хтеде бацити у врелу смолу, но сам се с коња врже у њу и изгоре. Беху виђена два орла који падоше на њ' дигоше га с коња и вргоше у смолу. Свети Артемон оста слободан за извесно време и хођаше, праћен увек са два своја омиљена јелена, и учаше народ. Но поново би ухваћен и посечен 303 год. И пресели му се душа у Царство Христа Бога, нашега, коме је Артемон свети верно служио.

Тропар (глас 4):

Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Артемоне: Моли Христа Бога да спасе душе наше.

Свети мученик Крискент

Из града Мира Ликијског. Грађанин чесан и славан. Јавно исповедио своју веру у Христа и наругао се мртвим идолима. Због тога би од незнабожаца огњем уморен.

Света мученица Томаида

Рођена у Александрији од чесних родитеља; научена благочешћу од малена и у петнаестој години својој венчана с мужем чесним. Но свекар њен би скверан старац, и у одсуству свога сина нападе на снаху своју и хтеде је обешчастити. Устраши се Томаида и у страху опомињаше свекра на закон Божји, и измицаше из руку његових. После дуге борбе свекар извади нож и закла снаху, па је расече на две половине. У том часу постигне га казна Божја: на мах ослепи и не могадне наћи врата да изађе, него ту у одаји буде затечен и предат суду, који га осуди на смрт. Тако Томаида пострада за заповест Божју о супружанској верности и о чистоти. Дешавало се по том, да су многи будући мучени блудном страшћу, уздизали молитве св. Томаиди и добијали од ње крепку помоћ. Велики подвижник Данило пренео је њене мошти у Скит, и тамо их положио у гробље свештеномонаха. Пострада св. Томаида 476 год.

Ко пострада због злочеста дела 
С ангелима не има удела: 
Ко л' пострада због Божије воље, 
И рад Христа понесе невоље, 
Од вернога ил' од невернога, 
Тај ће лице сагледати Бога. 
Томаида, Божија слушкиња, 
Би по срцу права богомољка, 
Но пострада рад Божјег закона 
Од својега свекра осиона. 
— Прођ' се, свекре, бедног тела мога! 
Зар се вишњег ти не бојиш Бога? 
Тело људско — ма да просто блато 
Рад душе је од Бога нам дато. 
Ако тело грехом упрљамо, 
Души својој крила саламамо, 
Од Бога је одвајамо живог, 
И дајемо у плен нечестивог. — 
Слеп од страсти свекар је расече: 
— Бог да прости! праведница рече. 
Ал' убицу слепило постиже — 
Двострук слепац по Паклу гамиже. 

РАСУЂИВАЊЕ

Кад су мученика Крискента, племића Мирликијског, извели на суд, судија га дуго саветоваше, да се поклони идолима. Па кад у том ништа не успе, он најзад рече Крискенту: „поклони се само телом, а душом клањај се твоме Богу!" На то му честити Крискент одговори: „не може тело чинити ништа независно од душе, које му је покретач и вођ". И за то би Крискент убијен.—Јасна поука, да хришћанин не може бити дволичан. И још једна више: да хришћанин има дужност и телом служити своме Творцу, а не само душом. Овим се опровргава и лажни став неких хришћана, који телесно живе као незнабошци, а међутим хвале се, да они душом верују у Бога и љубе Бога. Они деле себе у двоје, и стављају се у службу два господара, иако су најсветија уста то огласила за немогућност. 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то: 
1. како се због Томе, тренутно јединог неверног међу ученицима, поново јавља у Свом прослављеном телу; 
2. како Тома својим прстима опипа ожиљке рана на пречистом телу Господњем, и поверова. 

БЕСЕДА

о Томином опиту 
Господ мој и Бог мој (Јов. 20, 28)! 


Кад је апостол Тома опипао ране Господа Исуса он је узвикнуо: Господ мој и Бог мој! Кад је Марија Магдалена чула глас Васкрслог она је у души узвикнула: Господ мој и Бог мој! Кад је Савле видео светлост и чуо речи Васкрслог, он је признао: Господ мој и Бог мој! Кад су незнабошци с дивљењем гледали како безбројни мученици радосно подносе муке и питали их ко је тај Христос, свак је одговарао: Господ мој и Бог мој! Кад су се ругачи ругали војскама испосника и питали их, ко је тај рад кога они налажу на себе тежак подвиг, сви су имали један одговор: Господ мој и Бог мој! Кад су се подсмевачи подсмевали девојкама, које се заветоваху девствовати, и питали их, ко је тај рад кога се оне одричу брака, све су имале један одговор: Господ мој и Бог мој! Кад су среброљубци с чуђењем питали многе богаташе, ко је тај рад кога раздају своје богатство и постају сиромаси, сви су они одговарали једно и исто: Господ мој и Бог мој! Неки Га видеше и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки Га само чуше и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки Га опипаше и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки Га опазише у ткиву догађаја и у судбама народа и рекоше: Господ мој и Бог мој! Неки осетише присуство Његово у животу своме и узвикнуше: Господ мој и Бог мој! Неки Га распознаше по неком знамењу, на себи или на другима, и узвикнуше: Господ мој и Бог мој! А неки пак само чуше о Њему од других, и повероваше, и узвикнуше: Господ мој и Бог мој! Ваистину, ови последњи су најблаженији! Узвикнимо и ми сви од свега срца, ма како да смо дошли до познања Њега или до сазнања о Њему: Господ мој и Бог мој! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар

Дан Нови Стари Празник
недеља 01. април 18. март +++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - ЦВЕТИ пост
понедељак 02. април 19. март Преподобни мученици Јован и други пост
уторак 03. април 20. март Свети Јаков, епископ и исповедник пост
среда 04. април 21. март Свештеномученик Василије, презвитер анкирски пост
четвртак 05. април 22. март Велики Четвртак (Велико бденије) пост
петак 06. април 23. март ВЕЛИКИ ПЕТАК - РАСПЕЋЕ ХРИСТОВО пост
субота 07. април 24. март ВЕЛИКА СУБОТА пост
недеља 08. април 25. март ВАСКРС
понедељак 09. април 26. март ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК
уторак 10. април 27. март ВАСКРСНИ УТОРАК
среда 11. април 28. март Преподобни Марко Исповедник, епископ Аретусијски у Сирији
четвртак 12. април 29. март Преподобни Јован Лествичник
петак 13. април 30. март Свештеномученик Ипатије епископ гангрски
субота 14. април 31. март Света Марија Египћанка
недеља 15. април 01. април Преподобни Тит Чудотворац
понедељак 16. април 02. април Св. Никита Исповедник
уторак 17. април 03. април Преподобни Јосиф Песмописац
среда 18. април 04. април Свети мученици Агатопод и Теодул пост
четвртак 19. април 05. април Свети Евтихије Цариградски
петак 20. април 06. април Преподобни Георгије исповедник пост
субота 21. април 07. април Свети апостоли Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт и Ермије
недеља 22. април 08. април Свети мученик Евпсихије
понедељак 23. април 09. април Свети мученици Теренције, Африкан, Максим, Помпије и осталих 36 с њима
уторак 24. април 10. април Свештеномученик Антипа епископ Пергамски, у Азији
среда 25. април 11. април Преподобни Исаак Сирин II пост
четвртак 26. април 12. април Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски
петак 27. април 13. април Свети Мартин исповедник, папа Римски пост
субота 28. април 14. април Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим
недеља 29. април 15. април Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина
понедељак 30. април 16. април Преподобни Симеон епископ Персијски