Са благословом и у молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава служио је Литургију пређеосвећених дарова у цркви Свете Тројице у Земуну, у среду пете седмице Великог поста 06.04.2022. године.
После Литургије свештенство архијерејског намесништва земунско-новобеоградског приступило је Светој Тајни Исповести.
На крају Литургије сабранима се обратио Патријарх Порфирије који је у својој патријарашкој беседи говорио о храму као месту слободе и истакао да тамо где је Господ, ту је истинска слобода, зато што слобода није везана искључиво и само за наш избор, тј. не састоји се слобода само у томе да бирамо шта ћемо чинити, како ћемо се понашати и шта ћемо говорити као израз онога што нам срце жели, слобода је у томе да очистимо своје срце, јер када данас многи говоре да човек треба да чини оно што му жели срце, што је израз његових жеља и да је тада слободан, заборавља чињеницу да није свако срце слободно, да срце може бити поробљено грехом и страстима, острашћеним жељама, да може пре свега бити поробљено егоизмом, гордошћу и ако тако заробљеним срцем хоћемо да остваримо слободу чинећи оно што нам јесте жеља срца, онда засигурно ни наше речи, ни мисли, ни дела неће бити слободна, али слобода која се темељи у Христу јесте слобода која се шири и простире и пре нашег доласка у овај свет и после доласка, каже Патријарх Порфирије.
Његова Светост наглашава да тамо где царује смрт и где нема Христа не можемо говорити о слободи, тек кад уђемо у простор слободе вечности заједице са Богом можемо размишљати о свакој другој врсти слободе, тек пошто благодаћу Божијом будемо преобраћени изнутра и споља, отуда су најслободнији светитељи божији, а нама је дато да као Његова деца учествујући у Литургији окусимо ту слободу, окусивши радост и живећи у радости са Богом.
Патријарх Порфирије је објашњавајући шта је исповест рекао је да је покајање амбијент и атмосфера у којој треба да живимо, зато што покајање није потврда наше слабости, него је борба са својим немоћима и слабостима са оним што Свето Писмо назива грехом, јер грех је погрешан начин живота, функционисања, погрешна употеба дарова које смо добили од Бога, како бисмо кроз дарове које имамо славили Бога и трудили се да усопоставимо заједницу љубави са ближњем, а грех је погрешна употреба тих дарова, пре свега усмерена на реализовање свог егоизма и самољубља.
