НЕДЕЉА, 6. 2. 2022 - 13:22

Извор: ТВ Храм

Недеља о Закхеју свечано прослављена у Архиепископији београдско-карловачкој (ВИДЕО)

У недељу о Закхеју, 24. јануара/6. фебруара 2022. године, када наша света Црква молитвено прославља празник преподобне Ксеније римљанке, посебно свечано било је у Архиепископији београдско-карловачкој. Наведени празник прослављен је евхаристијским сабрањима у свим београдским храмовима, а празнично торжество посебно је пројављено Патријарашком Литургијом у заветном спомен-храму Светог Саве, као и светим архијерејским Литургијама које су служили викарни епископи Патријарха српског.

* * *

Патријарх богослужио у храму Светог Саве: Сваки сусрет са Христом и Његов улазак у наш дом је наше спасење

У недељу о Закхеју, 6. фебруара 2022. године, када се богослужбено савршава молитвени спомен на преподобну Ксенију римљанку, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предстојао је евхаристијским сабрањем у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару. 

Првојерарху Српске Цркве саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, као и пречасни презвитери и часни ђакони Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству великог броја благочестивог народа Божјег.

Након прочитаних светописамских зачала која се пред литургијску заједницу износе у овај недељни дан, који се сходно јеванђелској перикопи назива Недеља о Закхеју, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије надахнутом беседом поучио је сабрано свештенство и верни народ указујући на значај ове јеванђелске приче о Закхеју, која нас уводи у припремни период за Велики пост - свету Четрдесетницу. 

У току припреме за Велики пост кроз догађај сусрета између Закхеја и Христа Црква нас припрема тако што подсећа да је важно да без обзира какав је наш живот и без обзира како нас људи третирају, да ли препознају то што је у нама или не, важно је да никада не изгубимо жељу, тј. потребу за Христом, рекао је Патријарх српски говорећи о припремном карактеру ове јеванђелске приче у којој Црква наглашава значај зеље за сусрет и заједницу са Господом, јер је жеља први ступањ духовне припреме за Велики пост - свету Четрдесетницу.

Настављајући тумачење ове јеванђелске перикопе која нам нуди изобиље духовних порука које су од изузетног значаја за нашу духовну припрему, предстојатељ Српске Цркве је рекао: Закхеј иако малога раста, иако цариник, он такав није затрпао и није заборавио у себи потребу за Богом. И зато чини све када је Христос наишао да би могао да чује Његову реч и види Га. Сваки сусрет са Христом и Његов улазак у наш дом је наше спасење. Али исто тако, сваки сусрет са Христом јесте промена нашег унутрашњег бића и живота, поучио је Патријарх. 

Нека би Господ дао, да идући у сусрет Великој четрдесетници, полако се припремамо за њу, како бисмо онда њом путујући ка тајни победе живота над смрћу - ка тајни Васкрсења Христовог, били истински спремни. Нека пример Зкхејев буде подстрех и нама инспирација како бисмо увек сачували потребу за Христом, а када то постоји онда смо на сигурном путу који води у Царство небеско, закључио је Патријарх српски г. Порфирије беседећи на тему јеванђелске перикопе о сусрету Христа и Закхеја. 

* * *

Епископ Јеротеј богослужио у параклису на ВМА: Тек у сусрету са Богом и сами себе откривамо

У прву припремну недељу за Велики пост - Недељу о Закхеју, 6. фебруара 2022. године, на празник преподобне Ксеније римљанке, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, началствовао је на светој архијерејској Литургији у параклису Светог Луке Симферопољског и Кримског при Војномедицинској академији у Београду. 

Преосвећеном владици саслуживали су презвитери и ђакони Архиепископије београдско-карловачке, уз молитвено учешће верног народа Божјег, међу којима је био велики број медицинских радника који са вером и надом у помоћ Божју, а молитвеним покровитељством светог Луке Симферопољског и Кримског, стављају себе у службу ближњих лечећи их и бивајући им утеха у најтежим моментима. 

Викарни Епископ топлички г. Јеротеј служио је у параклису у којем се од Лазареве суботе, 11. априла 2009. године, када је прослављена крсна слава блаженопочившег патријарха српског Павла, који се налазио на лечењу у Војномедицинској академији, редовно савршава света Евхаристија. 

Након прочитаних одељака из Светога Писма, Епископ топлички је произнео надахнуту омилију у којој је нагласио да се у данашњем јеванђелском одељку о Закхеју говори о тајни човека и тајни сусрета Бога и човека. Када се човек сусретне са Богом, Бог га ослобађа старог, земаљског и човека страсти, и из њега излази духовни човек, онај есхатолошки човек, онај човек ка коме сви тежимо. То се дешава када се човек сусретне са Богом. Тек у сусрету са Богом и сами себе откривамо. Закхеј није био тога свестан, али тек када се десио тај сусрет са Богом он је то открио, рекао је Епископ топлички Јеротеј. 

Ова јеванђелска прича нам поручује да не требамо да судимо људима, из овог Јеванђеља јасно видимо да су то ствари које превазилазе пали разум, ми то не можемо разумети логиком овога света, него тек просветљени благодаћу Духа Светога, ми можемо да разумемо духовне ствари, рекао је Епископ Јеротеј, и додао: Ово Јеванђеље нам казује шта је неопходно да бисмо се сусрели са Богом попут Закхеја. Потребно је да се издигнемо изнад самих себе, као што се Закхеј попео на дивљу смокву да би могао да сагледа оно духовно, а да превазиђе оно овоземаљско, закључио је Епископ топлички г. Јеротеј беседећи у параклису у којем се чува икона са моштима Светог Луке, великог руског архијереја, лекара, сликара и исповедника, донесена из Русије, као дар и благослов Патријарха московског и све Русије Кирила.

* * *

Епископ Јустин богослужио у Световазнесенском храму у Жаркову: Бог непрестано куца на врата нашег срца

У недељу 6. фебруара 2022. године на празник преподобне Ксеније римљанке, а у недељу о Закхеју, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, началствовао је на светој архијерејској Литургији у Световазнесенском храму у београдском насељу Жарково. 

Епископу хвостанском саслуживало је свештеничко братство наведеног храма, уз молитвено учешће великог броја народа Божјег који је свакодневно сабира у овом велелепном храму који је освећена у недељу, 2. маја 1938. године од стране блаженопочившег патријарха српског Гаврила Дожића.

Епископ хвостански Јустин беседио је на тему јеванђелске перикопе о чудесном и преображујућем сусрету Христа и Закхеја, наглашавајући да нам ова јеванђелска прича указује на важност заједнице са Господом. Христос подједнако воли свакога и сваком човеку жели спасење, без обзира на дубини његовог пада, на количину његових слабости и његовог промашаја. Уместо да одговоримо на љубав Божју, ми се трудимо да оставимо добар и леп утисак на људе око нас, што је веома варљиво. Бог непрестано куца на врата нашег срца, а од нас се тражи први и најмањи корак, да кренемо ка Њему, а Он да потрчи нама у сусрет, да нас загрли и учини нас својом децом, рекао је Епископ хвостански Јустин поучавајући о потреби спознаје љубави Божије која нам се свакодневно изобилно дарује. 

Сваки истински сусрет са Христом значи спасење и преображење, и ако не приметимо у свом животу да смо после сваке свете Литургије за нијансу бољи људи, ако то не осетимо онда ништа нисмо приметили нити сусрели Христа у свом животу. Никада немојте сумњати у љубав Божију. Нама се предлаже и нуди да се определимо за Христа, ка кренемо Његовим путем, да волимо Бога свим срцем својим и ближње као самога себе, да се одрекнемо свога себичлука и егоизма, да праштамо једни другима, гледајући у свакоме човеку брата и ближњега свога. На тај начин вечност ће почети да улази у наш живот, а наш живот и стремљење добиће нову димензију којој неће бити краја, закључио је Епископ хвостански Јустин. 

* * *

Епископ Сава богослужио у храму Светог Василија Острошког: Сусрет са Христом преображава сваког човека 

Недеља о Закхеју и празник преподобне Ксеније римљанке, 6. фебруара 2022. торжествено су прослављени у храму Светог Василија чудотворца Острошког на Бежанијској Коси, евхаристијским сабрањем којим је предстојао Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског. 

Владици Сави саслуживао је велики број презвитерâ и ђаконâ Богом чуване Архиепископије београдско-карловачке, уз молитвено учешће великог броја народа Божјег који се сабрао у храму посвећеном највећем чудотворцу и светитељу из рода нашега, који делатно благосиља литургијску заједницу њему посвећеног храма на Бежанијској Коси у којем се чува кувот са одеждама у којима су 1996. године, мошти Острошког чудотворца ношене у литији кроз Црну Гору и родну му Херцеговину.

После произнешених светописанских одељака Епископ марчански Сава је беседио говорећи о значају сусрета Закхеја и Христа. Сусрет са Христом преображава сваког човека, и тај сусрет рађа покајање чији је плод промена начина живота, окретање од зла ка добру. Видимо да Закхеј не само да враћа ако је некоме нешто узео, већ то враћа четвороструко. Покајање суштински из темеља потреса човека и мења га. Ово нам Јеванђеље показује, да је сваком човеку отворен пут ка Христу, да сваки човек може да сусретне Христа, да не постоји ни једна препрека за наше спасење, да не постоји ни један грех који је човек учинио, а да му Бог не може опростити, рекао је Епископ марчански г. Сава.

У наставку своје беседе Епископ Сава је говорио о Богу као безграничној Љубави и нашем заједничарењу са Њим. Потребно је да кренемо са жељом да сусретнемо Бога и да се из корена променимо, и то нам јеванђеље даје кроз мноштво примера, а данас слушамо о једном царинику који је уложио труд кроз смирење да би се сусрео са Христом. Жеља нас води ка заједници са Христом и Христос препознаје нашу жељу и нашу веру. Христос стоји пред сваким од нас, потребно је само да и ми одговоримо са нашом жељом и расположењем за спасење у Христу, јер сусрет са Христом јесте спасење за свакога од нас, закључио је Епископ марчански Сава, викар Патријарха српског.

* * *

О литургијским сабрањима у недељу о Закхеју, широм Српске Православне Цркве, погледајте у данашњем издању дневне информативне емисије "Вести из Цркве"

* * *

Недеља о Закхеју

Телевизија Храм

Црква оглашава приближавање Великог поста и позива нас да се за њега припремимо много пре његовог почетка. Карактеристична одлика православне богослужбене традиције да се сви велики празници и периоди – Васкрс, Божић, Велики пост, итд. – унапред објављују и „припремају“. Зашто? Због тога што Црква има дубоки психолошки увид у људску природу.

Познајући наш мањак усредсређености, застрашујућу „овосветкост“ нашег живота, Црква зна да ми нисмо у стању да се брзо променимо, да одједном пређемо из једног духовног или менталног стања у друго. Зато, неколико недеља пре почетка Великог поста, Црква нам скреће пажњу на његову озбиљност и позива нас да размишљамо о његовом значају. Пре него што почнемо да држимо Пост објашњава нам се његово значење. Ова припрема се састоји од пет узастопних недеља које претходе Посту,  свака је, кроз одломак из Јеванђеља који се у њу чита, посвећена неком од темељних аспеката покајања.

Прва најава Великог поста бива у недељу у коју се чита јеванђељски одломак о Закхеју (Лк 19, 1-10). То је прича о човеку који је био пренизак да би видео Исуса, али је толико желео да га види да се попео на дрво. Исус је удовољио његовој жељи и отишао његовој кући. Према томе, тема ове прве објаве је жеља. Човек иде за својом жељом. Чак би се могло рећи да човек јесте жеља – ову фундаменталну психолошку истину о човековој природи препознаје и Јеванђеље: „Где је благо ваше“ – каже Христос – „тамо ће бити и срце ваше“. Јака жеља надвладава човекова природна ограничења; ако нешто страсно жели, човек чини ствари за које обично није способан. Иако је „пренизак“, човек надвладава и превазилази самога себе. Питање је само да ли ми желимо праве ствари, да ли је снага жеље у нама усмерена ка правом циљу, или је, по речима атеистичког егзистенцијалисте Жан-Пол Сартра, човек једна „бескорисна страст“.

Закхеј је желео „праву ствар“, хтео је да види Христа и да му се приближи. Он је први символ покајања, јер покајање почиње поновним проналажењем суштинске природе сваке жеље: жудње за Богом и његовом правдом, за истинским животом. Закхеј је „пренизак“ – сићушан, грешан и ограничен – али његова жеља превазилази све. Она „приморава“ Христа да обрати на њега пажњу, она доводи Христа у његову кућу. То је, дакле, прва најава, први позив: наше је да желимо оно што је најдубље и најистинитије у нама, да признамо глад и жеђ за Апсолутним, која у нама постоји без обзира да ли ми то знамо или не и која нас, када одступимо до њега и одвојимо од њега наше жеље, заиста претвара у „бескорисну страст“. А ако желимо довољно дубоко и жарко, Христос ће одговорити.

протојереј Александар Шмеман 

Повезане вести

Вести