Епархија далматинска„Размишљајући о јеванђељској причи коју смо данас имали прилике да чујемо падоше ми на памет речи једнога мудрога човека који каже 'човек може у својој врлини толико високо да досегне да му чак и анђели позавиде, а са друге стране, може толико ниско да падне у својим страстима да га се чак и демони постиде'. Дакле, Бог је човеку дао огромну слободу и од тога како је користи зависи да ли ће му анђели завидети или ће га се демони постидети. Слобода не подразумева само став 'ја сам слободан и могу да радим шта год ми је воља'. Управо такво мишљење јесте ропство, јер ако чинимо шта нам је воља без обзира на последице, то не може бити слобода, већ потчињеност греху и страстима.
Треба да схватимо да слобода није у том саможивом и самовољном ставу који често води и до болести, до једне потпуне помрачености и ума и духа када човек, злоупотребљавајући слободу, долази у стање бесомучника, попут овог из данашњег Јеванђеља. Он је толико поробљен страстима да више није људско биће, изгубио је лик Божји у себи и не може чак ни да живи међу људима, него лута по пустим местима како каква звер.
Епархија далматинска
А слобода нам је управо дата као највећи дар, као благослов којим, правилно га користећи, ми задобијамо своје спасење. Тако чак ни смрт, нити било шта у нашем животу, није нека безусловна датост, не морамо ништа да чинимо, јер нам је Бог дао могућност избора и нико не може да чини насиље над нашом слободном вољом, нити да нас натера да нешто чинимо.
Показатељ тога је и данашње Јеванђеље где смо чули како демони моле Господа када их истера из човека да им допусти да уђу у свиње. Свиње су у јеврејском народу биле симбол нечега најнечистијега, али демони моле Господа да им допусти да уђу у та нечиста створења, они чак ни над њима немају власти, а камоли над боголиким бићима какви смо ми, људи.
Епархија далматинска
Права и истинска слобода јесте тамо, како каже Свети апостол Павле, 'где је Дух Свети' и ми користећи своју слободу можемо да постигнемо то да постанемо свети Божји људи. То ћемо учинити у у сусрету са Богочовеком Исусом Христом на Светој Литургији, а мера тога сусрета јесте увек покајање, драга браћо и сестре. Дакле, треба да се кајемо за све оно лоше што учинимо у животу и да се, кроз подвиг и врлински живот који су израз наше слободе, усавршавамо и будемо једни према другима добри, да будемо они који ће доприносити спасењу, а не одмагати кроз мржњу, осуђивање, подсмех и друге страсти које нас, нажалост, тако често опхрвавају.
Све ово свој пуни смисао добија на Светој Литургији на којој смо се овде сакупили и ми све чинимо да бисмо дошли на свету службу у празнични дан, сјединили се са Христом и причестили се Његовим телом и крвљу кроз које нам се дарује опроштај грехова и живот вечни. Литургија и црква у којој се ми налазимо јесу простор апсолутне слободе и то оне слободе којом нас је Христос ослободио за вечни живот и управо такво схватање слободе је оно што ми треба да сведочимо, то је једина утеха и нада за човечанство и овај свет.
Ми, који долазимо у цркву, увек имамо прави избор, а то је опредељење за Богочовека Христа, за врлински живот и за пут наших славних предака“, рекао је Епископ Јустин. На крају своје беседе Епископ је зажелео присутнима сваког благослова од Господа и пренео им поздраве Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, по чијем је благолсову дошао у наше крајеве да са нама подели прве дане Божићног поста.
